Kratke objave – 7

DA LI STE ZNALI?

Kintsungi (zlatni spoj) ili Kintsukoroi (zlatna popravka) je umetnost popravljanja grnčarije zlatom. Praktikuje se u Japanu od 15. veka. Filozofija ove umetnosti nije da prikrije tragove oštećenja, već da ih naglasi kao sastavni deo prošlosti objekta. Priča kaže da je ova praksa nastala u 15. veku kada je jedan šogun razbio svoju omiljenu činiju. Posalao ju je u Kinu da je tamo poprave, ali kada su je vratili nije bio zadovoljan učinjenim. Zatražio je od svojih majstora da osmisle novi način popravke i tako nastaje Kintsungi.

Činije se zapravo ne popravljaju čistim zlatom. U pitanju je tehnika lepljenja polomljenih delova uruši lakom (potiče iz drveta), a kasnije se preko toga nanosi zlatni prah.

Šta kažu – šta rade!

Sa prostora bivše Jugoslavije, sa radnjom od pre pola veka, izdvojio bih ove tri zanimljivosti.

1/ Viski i voda : Na jednoj večeri s beogradskim novinarima, britanski ambasador gospodin D. L. L. Stjuart rekao je nešto što je prisutne naročito zainteresovalo ;- Glavni prihod Engleskoj donose turizam, automobilska industrija i – viski. Turizmu ne smeta ni magla, automobili uživaju dobar glas, ali s viskijem nije lako. Da bi se napravio dobar viski, vrlo je važna voda. Kažu da je najbolja ona koja prolazi preko granita a ispod treseta. Ali takvu vodu je vrlo teško naći. Nađite takvu vodu i svi ćemo postati milioneri!

2/ Skromnost : Niko nije ni dosad verovao da će mladi pevač i kompozitor Boris Bizetić umreti od skromnosti, a sada to postaje izvesno. Za osmi mart Boris obećava ženama neobičan poklon – album s pločama i knjigu o sebi koja će predstavljati kako kaže, „generalnu reviziju mog života“.- Inače, taj generalni revizor sa bogatom i burnom biografijom, ima dvadeset godina, pa će tako u knjigu verovatno morati da uđe i ono što je doskora radio na pesku…

3/ Izraz nedelje : Mada je svoju misao mogao izraziti na više načina, u pustoj želji da bude što učeniji (i nerazumljiviji), jedan govornik onomad je izjavio da bi ;… aspekte na određeni problem trebalo multiplicitno prestabilirati! Šta li je pesnik, time hteo da reče?

**** Meni se učinilo ovo zanimljivim, nadam se i vama.

Svet poznatih – 36

Na današnji dan 27. avgusta 1916 preminuo je književnik Petar Kočić, omiljen u narodnim masama socijalno orijentisan. Kao propovednik društvene pravde, u to doba naišao je na otpor vlasti gde biva hapšen i krivično gonjen.

On je od onih u nizu srpskih pisaca i intelektualaca, kojima je ropstvo i pravdanje pravde na slobodu odnosilo glavninu snaga. Kočićevo književno delo je najčešće čvrsto povezano sa njegovim stavom u političkom i društvenom životu: motivi njegovih dela snažno su protkani njegovim gledanjem na stanje i položaj bosanskog seljaka, i njegovim istinskim saosećanjem sa seljačkim tegobama i patnjama.

Svet poznatih – 35

Srce Rejhana Demirdžića je prestalo da kuca 22. augusta 1988. godine.

Pamte se i role u tv serijalima Odbronici, Tale i Porobdžije, filmovima Miris dunja, Mula Mustafa Bašeskija, Derviš i smrt, Simha, Blago u duvaru, Hasanaginica… Rejhan Demirdžić je zajedno s Jurislavom Korenićem bio autor kultne televizijske serije Karađoz, nekadašnje Televizije Sarajevo, u kojoj je igrao glavnu ulogu. Svojom izvedbom Husametin-bega uspostavio je nove temelje i uveo glumačka sredstva koja i danas važe za standard posvećenosti poslu i glumačkom zanatu.

„Umjetnik mora dio sebe pokloniti svom pozivu – dio svog privatnog života i emocija. Za sebe mogu slobodno reći da sam pola svog života, svoje ličnosti, individualnosti, poklonio teatru. Zbog toga mi nikad nije bilo žao i kad bih bio u prilici da opet biram, izabrao bih glumu“, rekao je jednom Demirdžić.

Rejhan Demirdžić je rođen 2. januara 1922. godine u Sarajevu. Svoj prvi glumački nastup ostvaruje s nepunih 17 godina, u sarajevskom Narodnom pozorištu 1943. godine, u predstavi Mirandolina Karla Goldonija.

Dva u jedan

Na današnji dan, 13. avgusta 1964. u Baru je rođen Slobodan Marović, standardni član odbrambene postave Crvene zvezde u sezoni 1990-91. u kojoj su „crveno-beli“ pokorili svetski i evropski fudbal i nekadašnji reprezentativac.

Takođe na današnji dan izdvojio sam još jednu objavu ali iz sasvim druge priče, pa će slika sve reći

Znamenito lice sprske istorije svoga doba. Primetio sam da je poživeo samo 49 godina, a ostavio ipak trag za sobom za to kratko vreme života.

Na mladima svet ostaje…

Danas se obeležava Medjunarodni DAN MLADIH…

Sa naše tačke gledišta mladi nikad nisu bili dovoljno shvaćeni u društvu, za jedne samo deklarativno u smislu „budućnost ostaje na njima“ a u praktičnom smislu nikad im nije data prava šansa. Sve više ostaju prepušteni sami sebi, najviše ih muči teško dolaženje do posla, zatim jednoličan život i bez neke bolje perspektive.

Ustajanje u podne, celu noć provod, povratak u ranim jutarnjim satima, postaje nešto što obeležava ovo sadašnje vreme. Sve ipak polazi iz kuće i kako je KO uspeo u svom domaćinstvu u radu sa decom, tako uglavnom i bude, samo pitanje u kom smeru će dete otići, pravim putem ili stranputicom. Nisu ni roditelji „krivi“ u toj meri, jer rade po ceo dan, jurnjava za preživljavanjem dovodi do manjka vremena boravka sa decom, tako da je negde odgovornost podeljena na relaciji društvo-porodica.

Svet poznatih – 34

„U Muzičkoj školi mora svaki učenik učiti i spremati se za čas — ne oslanjati se na učitelja, a sam ništa ne raditi. U Muzičkoj školi đak se upućuje na samostalan rad i dužnost, a to utiče na vaspitanje karaktera detetova.

Učenik je siguran da će dobiti dobru nastavu. Muzička škola svestrano vaspitava učenika. Ona ne samo da uči učenika dobro svirati, nego učeci ga teoriji muzičkih nauka, vaspitava ga da muziku kao nauku razume i da u njoj uživa. U Muzičkoj školi učenik ima priliku da se upozna sa muzičkom literaturom. Vaspitanje muzičko je u školi mnogo jeftinije nego inače.

Muzička škola je kulturni zavod koji ima ozbiljan zadatak i koji je pred javnosti odgovoran za uspeh.“

Isidor Bajić – Novi Sad, 1909. godine!

Beleška iz 2016 g.

ПУЛА – За старе и немоћне, слабе и болесне Србе који у јеку ратних дешавања нису успели да побегну из Хрватске, брачни пар Гало, Српкиња Мирјана и Хрват Игор, био је једини спас.

На акцију су их, како кажу, мотивисала дешавања у Хрватској – објављивање имена „непријатеља“ Хрватске у локалним новинама, са детаљима о месту где стањују, где им супруге раде и где им деца иду у школу.– Гледали смо људе, пријатеље како се у тишини пакују и одлазе из нашег окружења. Осетили смо да морамо нешто да учинимо – прича Личанка Мирјана Гало, која је са својим супругом Игором, познатим хрватским глумцем, основала 1994. у Пули хуманитарну организацију ХОМО за помоћ преосталим Србима. Старцима су доносили храну, одећу, обезбеђивали везу преко сателитског телефона, и извлачили их из Хрватске.– Радојица (82) и Анка (80) Узелац из села Трнавац у Лики били су једини преостали Срби у селу. Закаснили су да побегну са колоном избеглица, а хрватска војска је у том делу Лике већ убила на стотине српских цивила. Били су стари и немоћни, и могли су само да чекају „Олују“.

И док су мирно чекали да смрт дође по њих, направили су себи мртвачке ковчеге – присећа се Мирјана Гало августа у Лици 1995. године. У околним селима српски цивили спаљивани су у својим кућама, док их је стотине избегло. Неким чудом, смрт је заобишла брачни пар Узелац, а уместо усташа до њих је стигао пар Гало.– Дошли смо у Лику половином августа 1995, где смо тражили преживеле. Тек у мају наредне године, када се снег отопио, успели смо да се пробијемо у село. Тада смо их пронашли – присећа се Мирјана. У њиховој кући затекли су мртвачке сандуке које је Радојица направио за своју жену и себе, као и одећу коју су припремили за сопствену сахрану.

Имали су много проблема јер су помагали Србима. Кажу, не вреди спомињати, јер су им проблеме правили мизерни људи, локални моћници и цивилизацијски шљам. Данас, 21 годину након акције „Олуја“, Мирјани и Игору стеже се срце.– Тешкото, што би рекли Македонци, да не развежем језик… – коментарише Игор Гало. Ништа се није променило. Оно што их је заболело је то што док су они спасавали људе, други су се с руком на срцу клели у Хрватску и њену слободу, а заправо су уништавали њене ресурсе и имовину.– У Хрватској данас, 21 годину након „величанствене“ победе, имамо мрак у сваком смислу.

Двадесет пет година од „осамостаљења и демократских промена“ ова држава није успела да врати ни воду ни струју у бројним местима Баније, Лике, Далматинске Загоре, а камоли живот! – љут је Игор.

**** Ovaj zapis mi se učinio korisnim pošto je „Oluja“ aktuelna kao i humanost hrvatskog glumca i njegove žene. Ne znam šta je danas sa njima, niti kako su prošli u hrvatskoj javnosti ovim gestovima ka Srbima!

Ustanak u Hrvatskoj 1941.

Pre neki dan obeležen je Dan ustanka u Hrvatskoj koji se desio u Srbu. Bar tako su nas učili u školi decenijama, a ipak vlast države Hrvatske sada pominje Sisak, tj. neko malo mesto i proglašava ga kao merodavnim. Ja nikad nisam čuo za to, jer toga nije bilo u knjigama koje sam čitao i školovao se.

Što tiče Ustanka u Srbu, svoje mišljenje dao je jedan Hrvatski istoričar, te ću ga ovde predstaviti.

Istoričar sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta dr Hrvoje Klasić smatra, međutim, da se ustanak u Srbu treba gledati u širem kontekstu.“Odmah nakon uspostavljanja NDH počinje stravičan teror prema Srbima i Jevrejima. Oni su proglašeni nepoželjnim građanima. Počelo je s deportacijama, a vrlo brzo kreću i masovni pokolji. Jedan takav pokolj krajem juna i početkom jula 1941. na području Like i Korduna sprovodi Vjekoslav Luburić sa svojim ustašama.

Ova akcija čišćenja rezultira oružanim ustankom stanovnika tog kraja. On nije bio motivisan nekom ideologijom, bilo komunističkom ili četničkom, nego prvenstveno borbom za opstanak. Ljudi u tom kraju oružano su se organizovali kako bi spasili sopstvenu egzistenciju“,ističe Klasić. Organizaciju ustanka preuzima Komunistička partija. Na čelu ustanka bio je Hrvat Marko Orešković, ali velika većina ustanika uopšte nije pripadala komunistima. Isto je, ističe Klasić, važilo i za četnike.“Pojavljuje se teza da je cilj pobune u Srbu i okolini Donjeg Lapca bio protivhrvatski, što implicira da je NDH bila hrvatska država protiv koje se nije smelo boriti. A to je vrlo opasna teza, kao što je i opasno nekoga osuđivati što se pobunio protiv NDH“, ističe Klasić.

On napominje da su se tokom ustanka dogodili zločini nad Hrvatima motivisani osvetom zbog ustaških pokolja.