Saučesnik

ID-10070488-620x350

Ljudi ne vole teme koje se tiču bolesti. Ne kažem da ih ne čitaju, ali svakako nisu nešto što im naročito zaokupljuje pažnju. Tu i tamo iskoče tekstovi toga tipa koji su ipak dosta sumorni, te bude osećanja kako je nekome teško i svako sebe tu negde pronalazi. Tada uvidi da i ono što njega tišti ipak nije ništa naspram onoga što pojedinci imaju i sa čim se bore.

Dugo sam razmišljao o načinu kako da pristupim pisanju ovog teksta imajući u vidu svu složenost materije kao i načine kako se pojedinci nose sa istom. Svedoci smo u već dužem vremenskom periodu da se narod leči putem društvenih mreža. Najagilniji je svakako Tviter, koji ima svoju neku težinu prohodnosti u široke mase i svakako u osobe koje su od uticaja i veza. Znate i sami, da „tamo“ ima raznog sveta: Od običnog čoveka, do onih mnogo upućenih, preko sportista, glumaca, novinara do neizostavnih političara i lica na visokim položajima. Sve ovo ne pišem da bih tu mrežu reklamirao već zbog toga, što ljudi, na taj način traže rešenja za svoje zdravstvene muke koje su ih snašle.

Osoba o kojoj pišem, nema Tviter nalog i nije u tom stadijumu da traži pomoć putem te društvene mreže, ali ozbiljnost bolesti tu je na pragu.
……… “ Zdravo, šta radiš“… „Jel možeš da mi doneseš cigarete, nemam ih više, dođe mi da ujedam“… i tako unedogled. Iza sebe ima dugačak pušački staž koji danas uzima svoj danak. Uveliko se nalazi u šestoj deceniji života ali zdravlje je počelo da popušta i sva ozbiljnost tu je ispred nje. Nisu samo cigarete uzrok nedaća, već ima tu i naslednog faktora, pa u toj kombinaciji, sadašnje stanje upravo to oslikava. Posmatrao sam kako mnogo puši. Za kratko vreme napuni se pepeljara, skoro da pali jednu za drugom i za pola sata puna pepeljara ostataka, tih ispušaka. Bilo mi nezgodno da brojim te opuške, jer to mu dođe kao kad nekome brojiš zalogaje, ali svakako nisam mogao ostati ravnodušan, gledajući kako neko sebe SVESNO ubija. Sada me malo i grize savest, jer sam na indirektan način i Ja tome doprineo, kupujući joj cigarete ili donoseći (možda lepše zvuči) i na taj način doprineo da naruši zdravlje. Mada sam joj uvek govorio da ako ništa drugo smanji broj cigareta na najmanju meru. Uvek je govorila, da mora, i da oseća da škodi, ali nikako do „realizacije“ nije dolazilo. Potom su došla teža vremena, cigarete poskupile, pa se prešlo na kupovinu duvana, te motanje, i pravljenje na onu mašinicu. Tako je bilo jeftinije jer su ove „moderne“ postale skupe, jer za tili čas se popuši jedna paklica. U jednom trenutku došlo se do momenta da više nema kraja.

Nalaz lekara je angina pektoris, pa nešto kod srčanih zalizaka nije u redu, te treba da se ispita srce, vuče kateter itd… Pluća isto loša od tih prokletih cigareta. Ne može da se popne ni na prvi sprat a da se ne zadiše i ne optereti. Nisam imao snage da je do kraja saslušam, ali ovo je poslednji momenat da ostavi te proklete cigarete koje su, još više doprinele stanju u kome se nalazi. Deluje dosta uplašeno, zabrinuto. Ja imam osećaj griže savesti, što sam joj uopšte donosio cigarete i na taj način doprineo da naruši zdravlje.

Rastali smo se uz savet, da ako već ne može da ostavi duvan, da bar smanji. Ako pušiš 20, smanji na pola paklice, pa onda tu polu isto ispolaj i tako postepeno ostavi duvan. To sam joj rekao kao savet, dok sam krajičkom oka, snimio vrh kutije cigareta u džepu…
Nevešto je pokušala da ugura u mali džepić, da se ne vidi, ne toliko od mene, koliko od kolega na poslu da ne vide.

Tekst sam napisao inspirisan stvarnom situacijom jedne bliske osobe u nadi da će smoći snage da baci taj duvan i krene u zdraviju budućnost, da se tako izrazim.

Advertisements

Bumbar

29541093_930149840473306_1088258791132345122_n

 

Bumbar,

Delipar,

Seo car,

Na kantar,

Žaripan,

Pelivan,

Merili ga,

Po vas dan,

Pade pa se skljusi,

I reče mu – tu si.

Narodna brojanica

 

 

Nušić – iz nekog drugog ugla –

Бранислав-Ђ-Нушић-00000725561

Događaj se zbio pre tri decenije, te je zanimljiv, pošto je akter priče naš poznati komediograf.

“ Kod nas se u Beogradu, od pedeset godina naovamo, neprestano nešto meri, kopa, raskopava, nasipa, spušta kaldrma pa opet i… jednako se radi, a taj rad, tamo u opštini, zove se zvaničnim jezikom čas regulacija, čas kanalizacija. I, kao što vidite, za ovih pedeset godina kopanja niti smo regulisani, niti nivelisani, niti kanalisani“, zapisao je davne 1906. godine najveći srpski komediograf Branislav Nušić.

Međutim… Godine 1986-te, situacija nije se mnogo promenila, i dalje se kopa, ali se to sada zove elektrifikacija, urbanizacija. Oglasni stupci, posebno nedeljom, bili su puni oglasa za prodaju i kupovinu stanova i kuća. U nedelju 2. novembra osvanuo je oglas sa sadržinom:

„Prodajem kuću u kojoj je živeo Branislav Nušić, spomenik kulture, na Dedinju, radi rušenja, može i kao građevinski materijal. Ozbiljne ponude na telefon 662-808 od 7-8″…

Ovaj neobični oglas dao je unuk Branislava Nušića, Ivan Predić, stanar kuće koju je sazidao Branislav Nušić. Oglas je dat u znak protesta jer su viši društveni ciljevi zapretili da otkinu parče spomenika kulture, a niko od nadležnih nije pokazao interesovanje da se ovaj jedini spomenik Nušiću, sačuva u celini.

******
Izvor: „Mladost“ omladinski list iz bivše Jugoslavije.

Grbavica

Objavljeno-3

Igra, trka… Lopta
i poljana. Ali ne kakva
poljana, već naše mesto
naš kutak odrastanja…

Poljana beše, naša
mala „grbavica“ iz milošte
je tako zvasmo. Sećanja sada
davna ipak ne blede i
otimaju se zaboravu…

Na Grbavici, na dva kamena
kao golovi, sve je odisalo
lepotom igre… Bilo je to
tada, tih vremena i nikada
više…

„Visoka“… Nije go… A onda
slatka dečja prepiranja, te
merenja koliko je lopta u
vis otišla i tako uz veselu našu
graju do opet neke nove
„Visoke“…

Možda niste znali

17554451_752614434893515_8427671652992290412_n

Podsticaj za roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, nastao je na osnovu piščevog života tj. događaja koji se zbio krajem 1944 g… Tada je u Tuzli streljan najstariji Mešin brat, Šefkija, partizanski oficir od ruke partizana. Šefkijina smrt jako je pogodila Selimovića a sedmoro ih je bilo u partizanima.

Ubijeni brat postao je „životna tema“ kao i misao da napiše roman sa ovom temom, stim što je vreme pomereno iz doba NOR-a u tursko doba.

Geografska greška

svemir

Kopajući po tavanu roditeljske kuće u cilju da pronađem zanimljive sadržaje, naleteo sam na jedan časopis, koji je izlazio pre više od 40 godina. Sada mi nije poznato da li još postoji.

Jedan američki satelit, koji se koristio u pomorskoj navigaciji za tačna određivanja gde se nalaze brodovi na pučini, otkrio je grešku koja je postojala godinama. Naime, ustanovilo se da je pravi položaj centra britanske kolonije Hongkonga za 240 metara dalje od onog koji je označen na postojećim geografskim kartama.
Sada su koordinate centra Hongkonga ovoliko precizne: 22 stepena i 16,903 minuta severne geografske širine i 114 stepeni i 9,493 minuta istočne dužine.

Tako je pomoću satelita ispravljena još jedna geografska greška.

Izvor: Časopis “Čovjek i svemir” 1974/75. godina

Sećanje na umetnika

10422381_440866199401675_5143334844827162204_n

„Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života… Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti…“

Bora Stanković, rođen na današnji dan ali po nekim izvorima i 31.3.1876 godine. Oba datuma su u opticaju jer se ne može sa sigurnošću reći. Sve što je video u starom Vranju i što je slušao o njegovom životu obogatilo je njegovu stvaralačku maštu. Njegovo celokupno književno delo vezano je za rodni grad.

Umro je 1927 godine i kako to obično biva sa umetnicima i njemu se to desilo. Umro je u samoći i razočaran svemu što mu se dešavalo.