Između mita i stvarnosti

U kakvoj zemlji živimo danas, u kakvoj smo nekad bili kroz vekove…  Gde je sada nebeski narod..? Periodi u novijoj istoriji prvi-drugi i oni ostali ratovi, do dana današnjeg,  govore da smo prošli kroz više nego buran period života.

Svako je živeo u neko doba, i svako pamti neko svoje vreme i tumači ga kako mu je volja i na osnovu nekog svog ličnog detinjstva u kome mu je bilo lepo i dobro. Međutim kad se, samo malo zagrebe ispod površine i nije tako bilo sve idilično, ali deca kao deca, to njih nije doticalo. Deca su bila tu da igraju se, slušaju roditelje i uče… Teške stvari rešavali su roditelji.
Upravo ti isti naši roditelji, naši očevi i majke i sami su proživeli neko svoje vreme i nastojali nama usaditi sve ono što je moralno, prihvatljivo i sve se svodilo, da budemo dobri, poslušni i kulturni.
Mitsko vreme daleko je iza nas, sadašnjost je najvažnija i ako se može malo zaviriti u buduća vremena, ne bi bilo loše ! ali to je malo teža misija. Današnjica je takva,  da svako od nas može ponešto učiniti, ako ništa onda da poradi na sebi, svojim pogledima, ponašanjem i da određeni doprinos kako ličnom razvoju, tako i razvoju društva u njegovom domenu… Obuzdati sebe u sebi, spustiti loptu kad je najpotrebnije, je znak da imamo u sebi svoju unutrašnju „kočnicu“ koja nas sprečava da učinimo nešto, što u normalnoj situaciji ne bi uradili.

srbi-su-nebeski-narod
Izneo sam ovo kratko razmišljanje u jednom dahu, onako kad vas ponesu osećanja, te moguće da i nisam ništa novo rekao ali eto, nadam se da nisam nikom ni odmogao.

Advertisements

Osećajnost

Osećaj gubitka nekog svoga… Roditelja… Onih najbližih, gubitak svojih ljubavi, prati nas dok živimo.

Kako vreme više prolazi, uviđamo koliko je taj gubitak veliki i nenadoknadiv… Sećanja naviru, prisećamo se svega lepog i onoga manje lepog ali sve je to deo nas. Gubitak najbližeg i voljenog bića, odneo je i deo nas, ma koliko se trudili da budemo emotivno jaki.
To je onaj osećaj, kad Vam se pred očima poređaju slike „prošlih dana“… Godina, slike svega onoga koje Vas je činilo sretnim, ispunjenim…

Golubice.., 1x1,4mSuza u oku, „remeti“ to sećanje na nama drage osobe… Trenutak kad mislite da ste slabi, ali niste, ustvari u tome je vrednost bića, da zna da oseća.

Iscrpljivanje organizma

Anoreksija… Kako je prepoznati ?

Oko 40 hiljada ljudi pati od ovog stanja. Izbegavanje hrane i želja za vitkim izgledom do granica opsesije… Merilo postaju vitke figure osoba iz raznih časopisa… Anoreksija je svakako mentalni problem, a čak 70 procenata uzrasta od 12-18 godina ovim je obuhvaćeno. U najtežim slučajevima može doći i do fatalnog ishoda. untitled (1).pngIpak sve polazi iz kuće i kućnog vaspitanja a u ovom brzom tempu života kao da nemamo dovoljno vremena ovom se posvetiti, mada ne treba biti neki poseban stručnjak i primetiti da dete “naglo” gubi na težini…

Lice

Vratiti osmeh na lice postaje svaki dan sve teže.

Taj jedan mali, obični osmeh postaje nemoguća misija. Toliko je redak, da prosto zavidimo onima koji ga imaju i to ispoljavaju. Videti prijatelja ili prijateljicu u problemu, sa tužnim licem i suzama u očima ne može vas ostaviti ravnodušnim. Pomoći, saslušati, utešiti, uliti nadu u bolje, najmanje je, što se može uraditi… I to malo, ta lepa reč i samo slušanje zlata su vredni. Kad vam je prijatelj i draga osoba u problemu, onda ni Mi, ne možemo se prijatno osećati jer njihova tuga i bol postaju i deo nas.

ArtukovicSvako ko ima tu spoznaju, položio je ispit ljudskosti i zna da poštuje tuđu nevolju.

Svet sporta

Da li se sećate onog košarkaša koji je izvodio slobodna bacanja onako iz „Donje putanje“ vrlo neobično kao niko do tada i do sada… Zove se Farčić (starije generacije ga se sećaju), igrao je u Partizanu i krasila ga ta karakterističnost u odnosu na sve ostale igrače. Čujem da sada živi na nekoj planini na čistom vazduhu.

Još jedan sportista ostao je takođe karakterističan… Naime isto je igrao u Partizanu i sećaju ga se i mlađe generacije… Zvao se Dalipagić-Praja… Njegova zakucavanja do dana današnjeg nisu prevaziđena. Jedini AS koji je zakucavao a da se nije rukama hvatao za obruč i svom snagom držao  kao ovi danas… /ako se ne uhvate za obruč, tresnuće o parket/… Praja je to radio umetnički, samo se mrežica tresla a opet bilo je efektno… Onako sa dve ruke.

Da se ne bi zvezdaši naljutili, kao određeni „balans“ u celoj priči drži Duci Simonović nekada vrhunski košarkaš crveno-belih koji je izvodio zakucavanja onako loptom „Iza glave“ na efektan način, tako da zaslužuje zapaženo mesto među ovim velikanima sporta. 

Nadam se da će ove zanimljivosti, vratiti sećanje svima onima koji su već pomalo zaboravili, a mlađi naraštaji da vide kako su to nekad radili majstori košarke.images (55)

Ravnopravnost

Sa stanovišta prava, u većini civilizovanih zemalja, prava žena danas su gotovo izjednačena sa pravima muškaraca. Prava su su doživeli nagli uspon u 20-tom veku, a do tada prava žena behu u podređenom položaju, ugnjetavane i pol koji je bio u vlasništvu muškog pola…

Nameće se pitanje, kako je onda moguće da kroz istoriju, imamo toliko primera žena koje su menjale tok istorije…
Kleopatra, vladala Egiptom, povlačila konce čak u Rimskom carstvu, zaslugom ženske mudrosti. Govorila čak 9 jezika, i uspela da baci na kolena Julija Cezara i Marka Antonija. Pomerila je granice tadašnjeg pojmljenja položaja žena u društvu.
Teodora, supruga rimskog cara Justinijana, izdejstvovala brojne zakone koji su imali za cilj, zaštita žena. Razbila je brojne predrasude tog vremena i popravila položaj žena u Rimskom carstvu.
Eva Peron, u novije vreme kao supruga argentinskog predsednika Huana Perona, radila na zaštiti ženskih prava, i najsiromašnijih slojeva društva. Zapamćena kao jedna od moćnijih žena u istoriji..

Rodna-ravnopravnost
Ovakvih primera ima još… Ovo su samo neki. U današnje doba, žene ne dozvolite, da vam, klišei vežu ruke, same radite na ostvarenju slobode za koje mislite da vam pripadaju.

Susret

Stajali su blizu jedno drugom,
a da nisu znali… Vreme je učinilo svoje,
decenije iza njih potrudile se zaboravu.
Ono što je vreme zaustavilo,
nisu čula i osećaji…

Treptaj srca…
Toplina u duši govorila je da je tu…
Blizu, a opet daleka.
Okrenula se, naglo…

Neka prijatna toplina,
je obuzme, pogledi se sretoše i stopiše u jedan.
Čvrst zagrljaj u tišini sve je rekao…

To je ono
kad ćutanje govori
više od…
Reči…
_sp-ljubav-dvoje-mladih