Veličine

U neko doba dana razmišljam o terminu „veličine“ i sve ono čime se ovo „rimuje“. Svako za sebe je neka veličina ili teži tome da bude, neko je u zabludi a neko svojim delima upisuje zlatna slova u rubriku veličina. Ima takođe pojedinaca, koji su dosta toga učinili lepog i korisnog, u tišini da niko ne zna, onako sami bez pompe, bez kamera i sevanja bliceva.

Biti „velik“ u današnje vreme u mnogome zavisi od spleta raznih okolnosti sa jedne strane a sa druge, prave veličine se „rađaju“ i čine dobra dela jer ih to čini ispunjenim i zadovoljnim. Mala sitnica a zlata vredna, to ste sigurno više puta čuli, upravo na sitnicama vidi se veličina pojedinca i značaj njegovog dela. Lako je biti „velik“ kad imaš ali treba biti velik u oskudici, jer nije sve novac, nešto i onaj mali, obični čovek može uraditi a da se ne vrti oko materijale…

Nikad se ne zna, kada će, ko kome zatrebati..!! Tako da osobe buržujskog pedigrea skloni su da kažu..“Ti mi nikad nećeš trebati“, a ne treba biti tako isključiv, jer i bogati umeju da se nađu u nevolji, ma kako to sada izgledalo neverovatno, ali nikad ne reci nikad.