Pogled s Crvenog Čota: Nadahnuće

I tako… Jednom povede se tema oko sna, sanjanja a u svetlu nadahnuća. Primetio sam, da po ustajanju nekad se i ne sećam šta sam sanjao ali ima dana kada je san tako jak i upečatljiv da prosto ga zapamtim i po otvaranju očiju deluje kao stvarnost. Možemo slobodno reći da u stvari svi sanjamo i kad mislimo da ne ‘sanjamo’, samo je u pitanju koliko je to sve snažno i jako. Ti snovi ili san kojeg ujutru zapamtimo doprinosi raznim nadahnućima. Na osnovu jednog takvog sna, proistekli su i ovi stihovi: Voleo je kamione… Gledao ih, divio se  pogledom upijao… Te velike drumske… Lađe. Te velike drumske lađe… Boja raznih, izgledom svojim prosto su ga mamile i  magnetno privlačile… A tako  je voleo kamione, onako kako  je samo On znao… Strasno sa divljenjem i lepotom njima. Te velike drumske lađe… Boja raznih, sa žarom u očima, posmatrao, slikao i svaki delić sebe… Ugrađivao i time budio dečački san… To je bio san… Za koga je mislio da nikad neće postati… Java. Ali… Mnogo

Извор: Pogled s Crvenog Čota: Nadahnuće

Advertisements

Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / šesti deo / kraj

Poslednji deo, nosi naziv : – Prvo pozorište – U carinarnici na Savi, đumrukani kneza Miloša, počelo je rad prvo beogradsko pozorište, koje je dobilo ime ‘Teater na Đumruku’. Prva predstava prikazana je 4. decembra 1841 (po starom kalendaru), a izvedeno je delo ‘Smrt Stefana Dečanskog’ od Jovana Sterije Popovića. Za ovu predstavu štampan je i pozorišni plakat. Zanimljivo je da je to bio i prvi pozorišni plakat u Srbiji, jer ga ranije nisu imali ni Vujićevo ni Nikolićevo pozorište u Kragujevcu. ‘Teater na Đumruku’ bio je prvo javno pozorište u Srbiji. Za razliku od dvorskog pozorišta u Kragujevcu, bio je otvoren za sve gledaoce koji, naravno, plate ulaznicu. PS… Nadam se, da su vam se, dopale ove kulturno-istorijske zanimljivosti, kao svedočanstvo vremena, sada davnog iza nas.

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / šesti deo / kraj

Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / peti deo /

Prve fabrike: – U prvoj polovini 19. veka beogradska industrija sastojala se od fabrike sukna u Topčideru i parnog mlina. Sem toga, grad je imao i radionicu za proizvodnju tutkala. Kasnije je otvorena i radionica za proizvodnju sveća i sapuna. Tek pred kraj veka zabeležen je nagli razvoj industrije. Počinju rad nove fabrike, tvornica vunenih proizvoda braće Minh, fabrika čoje, fabrika palidrvaca, fabrika vunenih gajtana i druge. Godine 1898. u Beogradu je bilo oko 20 preduzeća sa preko 1400 radnika. Samo pet godina kasnije beogradska industrija imala je 63 preduzeća sa 4000 radnika. Prvi tramvaj: – Pred kraj 19. veka u Beogradu je počela izgradnja vodovoda, kanalizacije, električnog osvetljenja i tramvaja. Godine 1892. postavljene su prve vodovodne cevi, uvedeno električno osvetljenje u gradu i krenuo je na prvu vožnju beogradski tramvaj, ali s konjima. Dve godine kasnije puštena je u saobraćaj prva pruga tramvaja na električni pogon, na liniji Knežev spomenik – London – Topčider.

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / peti deo /

Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / četvrti deo /

Reč- dve o Čukur-česmi… Godine 1862. Turci su bombardovali Beograd. Neposredan povod za nerede bio je sukob na Čukur-česmi, u kome su Turci ubili dečaka srpske narodnosti. Ogorčeni Beograđani počeli su da se pripremaju za obračun s Turcima. Sklopljen je sporazum po kome bi se svi Turci povukli u tvrđavu, a brigu o njihovoj imovini povele bi srpske vlasti. Turci su, međutim, bez ikakva povoda prekinuli primirje i četvoročasovnim bombardovanjem srušili dvadesetak i uništili preko stotinu zgrada u Beogradu. Knez Mihailo Obrenović proglasio je ratno stanje. Do rata ipak nije došlo, jer su velike sile posredovale, i posle pet godina Turci su morali da odu. Oni su se povukli, a sve tvrđave u Srbiji, pa i Kalemegdan, predali su Srbima.

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / četvrti deo /

Naličje lica

Ovde bi trebalo postaviti jasnu razliku između ovoga, međutim ovakav redosled reči može da zavara i odvede vas u krivi smer. U pojavnom smislu lice bi trebalo biti nešto lepo, originalno i prirodno a nasuprot tome, stoji to naličje kao „pozadina nečega“.

U velikoj meri to lepo i prirodno lice ima tu svoju „pozadinu“, to naličje koje ruši sve ono i sav utisak stečen o prirodnosti i originalnosti. Možda niste o tome razmišljali i sada ste malo zbunjeni, ali verujte, niste ni svesni koliko smo okruženi tim „licima i naličjima“… To su hobotnice ovog vremena, iz čijih pipaka teško da se možemo iščupati. Biti dobar sa nekim ili nekom, do tačke idealizacije, vrlo je opasno jer u tom slučaju od „drveta ne vidite šumu“. U tom pojedincu gledate sve najbolje, prosto se zalepi za vas, očara vas nekim gestom do te mere da postaje u vašim očima samo on ili ona i ta zaslepljenost ne dozvoljava da iko utiče na vaše mišljenje. I… Onda, jednog dana, taj pojedinac učini nešto što ni u snu niste očekivali, prosto napravi nešto do te mere da se toliko razočarate i sva ona lepota istog, ruši se kao kula od karata. Mislimo, da tog pojedinca poznajemo i da nas ne može razočarati, jer tu smo mogućnost, upravo tim idealizovanjem isključili, kad ono… Desi se, da budemo povređeni, da se iščuđavamo zašto je to tako !! Onda nam se svakakve misli motaju po glavi, izvodimo razne zaključke, kolebamo se… Tek u nekoj završnoj fazi, dođe nam u glavu i tako nas tresne da tek tada uvidimo, zapravo koliko smo bili naivni, lakoverni a taj ili ta, vešto su to koristili i iskoristili, a što mi nismo videli svojim očima.

To naličje lica, tako nas spusti na zemlju, da se zapitamo: Šta je to, što prema pojedincima osećamo toliku privrženost, ushićenje i gledamo ga kao idealnog ? a potom se debelo razočaramo.iluzije_1399650872_670x0

Osećajnost

Osećaj gubitka nekog svoga… Roditelja, onih najbližih, gubitak svojih ljubavi…Prati nas dok živimo. Kako vreme više prolazi, uviđamo koliko je taj gubitak veliki i nenadoknadiv…

Sećanja naviru, prisećamo se svega lepog i onoga manje lepog ali sve je to deo nas. Gubitak najbližeg i voljenog bića, odneo je i deo nas, ma koliko se trudili da budemo emotivno jaki.
To je onaj osećaj, kad Vam se pred očima poređaju slike “prošlih dana”… Godina, slike svega onoga koje Vas je činilo sretnim, ispunjenim… Suza u oku, “remeti” to sećanje na nama drage osobe…

Trenutak kad mislite da ste slabi, ali niste. U stvari u tome je vrednost bića, da zna da oseća.1-860x450_c

Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / treći deo /

U ovom delu sledi kratak osvrt na školstvo u doba Kneza Miloša… U vreme drugog srpskog ustanka Beograd je imao samo jednu ‘malu školu’ (osnovnu), koju su beogradski trgovci uspeli da otvore i održe pod Turcima. I posle oslobođenja obnova škola tekla je sporo. Knez Miloš i njegova okolina nisu želeli da se prosveta širi. Tek sultanovim hatišerifom od 1830. godine omogućen je njen brži razvoj. Osmom tačkom predviđeno je sledeće: ‘Srbi imaće vlast postavljati u zemlji svojoj pečatnje knjiga, bolnice za svoje bolesnike i škole radi vospitanija djece svoje’. Miloš Obrenović više se nije mogao izgovarati da mu Turci ne dopuštaju otvaranje škola. Prvu gimnaziju Beograd je dobio 1839. godine, a dve godine kasnije i Licej je premešten iz Kragujevca u Beograd.

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Beograd kroz vekove… / treći deo /