Pogled s Crvenog Čota: Tolerancija

Lako reći, teško sprovesti… Unutrašnji nemir, pa nemir pod kožom čini osećaj napetosti a pojedinac se bori sa sobom ili drugima. Borba sa samim sobom je teža od one stvarne ‘borbe’. Taj unutrašnji nemir, čini nas razdražljivim, nervoznim i onda strada obično neko, ni kriv ni dužan, jer se tu zatekao i poslužio nam da na njemu, demonstriramo našu nemoć. Ta nemoć da se odupremo i kontrolišemo, budemo tolerantni i zakočimo na vreme, stvar je svakog ponaosob, urezano duboko u nama. Ipak, spoljni uticaji, imaju svoj deo ‘odgovornosti’, usled kojih reagujemo, a inače ne bi to uradili. Ko se to svakodnevno ‘stara’ da gubimo sebe, postajemo manje osećajni i razumni ? Teško pitanje, i zadire duboko u sve delove društva, od politike one visoke do niske, pa do ljudi u našem svakodnevnom okruženju. Mehanizam odbrane – Da li postoji – zažmuriti pred svima, ignorisati ili se hvatati u koštac i tada svesno sebe iscrpljivati do konačne pobede ili poraza. Eh… Vredi li sve to, naših nerava, mira i

Извор: Pogled s Crvenog Čota: Tolerancija

Advertisements

Balzam :)

Puštala je kosu… Tako je htela i istrajavala ali boju nije dirala… Poneke sede vlasi, pretvoriše se u ženu crnku… Očiju bademastih, duha nemirnog ali punog topline… Ta nekad gusta i čvrsta kosa postala je meka kao svila kao nikad do tada… A, On… Divio se toj lakoći kose, toj mekoći i prstima koji su bez napora plesali, mrsili… Igrali se… Foto: Ivana Todorović

Извор: Balzam 🙂

Ponekad

Ponekad zalutam u prošlost…
Onu najiskreniju…
Nevinu i čistu…

Da li se to vama
događa… Ili samo
meni ? Često se
zapitam.

To malo lutanje…
U vremena prošla,
podsetnik su naše mladosti
lepote… Ljubavi
Igre…1538866_490553471053083_671892343_n

Oči

Put od lepih, toplih
očiju do onih
tužnih više nego
je tanak…

Sve se promeni
u trenutku, u sekundi…
Vrtoglavom brzinom
zamene se njihove
boje…

Svako živi i čeka
neki svoj dan…
Sat i tren…sampca-tuga-usamljenost-0

Slobino zanimljivo ćoše: Četvoronožni projektanti

Naslov je zanimljiv i na prvi pomisao, malo zastanemo i pitamo se – O čemu je reč ? A… Reč je o životinjskom svetu i građenju svojih gnezda i mesta za život. Veoma je zanimljivo kako sisari prenose građ. materijal. Jazavac sakuplja lišće i travu i vuče ih idući unazad. To je veoma naporan i opasan posao, jer se šum vučenih grana čuje na daleko. Vredni graditelji obično izgube uz put dosta materijala naročito ako sakupljaju osušenu travu. Trag koji jazavac ostavlja vukući osušenu travu u gnezdo veoma je jasan. Siva veverica je pravi majstor-projektant. Čovek bi mogao satima da se divi njenoj snalažljivosti i veštini. Pošto odabere pogodan list uzima ga pažljivo ustima, zatim odskakuće do drugog lista. Prvi pažljivo postavi na drugi pa ih onda zajedno hvata. A onda – hop – do trećeg lista… I kad nakupi 6-7 listića brzo odnosi u skrovište na stablu. Ptice grade gnezda da bi u njima postavljale jaja. Obično spavaju na drugom mestu, na visokim granama, zgradama ili čuče na zemlji.

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Četvoronožni projektanti

Slobino zanimljivo ćoše: Zlatne ruke

Život ljudi u prošlosti nije se mogao zamisliti bez zanatlija. Od najranijih zapisa u ljudskoj istoriji ima pomena o počecima zanatstva. Naseljavanjem Slovena na Balkanskom poluostrvu nastaje novi procvat zanatstva. Zajedno sa razvojem feudalizma dolazi i do naglog razvoja novih zanata. Posebno naglo se razvija zlatarski zanat. Baš tada počinje podela na gradske i seoske zanate. Seoski behu, papučarski, kolarski, kovački, drvodeljski, crepuljski, mutavdžijski. Gradski zanati su bili, zidarski, ciglarski, kamenorezački, obućarski… Kako je to izgledalo po mestima i regionima, sada će biti reči. – U našoj zemlji je karakteristična pojava da se u pojedinim krajevima ljudi bave jednim istim zanatom. To najbolje svedoče mesta u kojima ti zanati nisu izumrli. Tako se u Crnoj Travi zanatlije bave isključivo zidanjem kuća i oni su najpoznatiji i najtraženiji zidari u zemlji. – Pirot sa okolinom oduvek je bio poznat po tkaljama čuvenih pirotskih ćilima a i po odličnim grnčarima. Najpoznatije

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Zlatne ruke

Zaljubljeni par

Na maloj klupici pod okriljem prijatne letnje noći, sedi zaljubljeni par… Blagi vetrić, mrsi im kosu, golica lice, dok prsti plešu i šaraju po dušama… Stopljeni jedno u drugo u zagrljaju čvrstom, ništa ne vide, niti ih išta dotiče već lepota trenutaka i poljubaca… Mnoštvo poljubaca… Mnoštvo lepote, krasilo je duše dve, te prijatne letnje noći, dok je blagi vetrić mrsio kosu… I lica golicao.

Извор: Zaljubljeni par