Rađanje ljubavi

Na drvenim klupicama, sa mračkom noći, rađale se ljubavi, velike i male… Ima ih još, “drže” se, iako zub vremena čini svoje ali nema tu moć, da izbriše urezana sećanja, misli i uspomene na lepotu trenutaka, jedne mladosti i ljubavi…

Boje noći sa svojim čarobnim mirisima, prosto svetlucaju nad tim klupicama i mladima, dok se rađaju ljubavi… Velike i male… Čvrsto ušuškani zagrljajem, stopljeni jedno u drugo, osećaju kako srca kucaju i plešu po duši. Pod tim prijatnim okriljem mraka, pravila nikakva ne važe, niti ih sputavaju, da se vole, maze i paze. Rađaju se ljubavi uz prijatnu toplinu duša, uz neizbežan poljubac… Do mnoštva lepih, slatkih dodira usana.

To su trenuci kada se uz šapat reči, voli, zaljubljuje i gde “ćutanje” nije smetnja, već govori više od svake izgovorene reči ili rečenica. Tu prijatnu ćutnju, zamenjuju njihove misli, postupci, poljupci, dodiri tela… Prsti u kosi.

*****
… Sledi, kratak rastanak od tih drvenih klupica, odlazak iz svetlucavih noći, ka svojim kućama, onako zagrljeni u jedno telo, u jednu dušu… Pa do narednog viđenja.Tako-blizu-a-tako-daleko-300x201

Advertisements

Slobino zanimljivo ćoše: Romanička umetnost

Ovde je reč, o isključivo crkvenoj umetnosti. Posle X veka zapadna crkva postaje sve bogatija i moćnija. Ona vlada i upravlja celokupnim ljudskim stvaralaštvom i delatnostima pa zato u tom periodu nema slobodne umetnosti u pravom smislu reči. Postoji samo ona umetnost koja služi za gradnju i ukrašavanje crkvenih građevina i ona koja služi crkvi i njenim potrebama. Katedrala u Pizi… Prvo značajno delo romaničke arhitekture u Italiji je katedrala u Pizi. Gradio ju je Grk Busketos 1063. godine, a završena je konačno, tek u XIII veku. Pored glavne katedralne crkve, koja je petobrodna u unutrašnjosti, u romaničkom stilu podignuta je krstionica kružnog oblika i toranj, čuveni krivi toranj u Pizi (nagnut na jednu stranu zbog nestabilnog tla). To je karakterističan sklop romaničkih građevina sa svim elementima umetnosti ramanike. Krivi toranj ima šest spratova sa kolonadama i završni sprat sa sistemom romaničkih lukova. Stubovi su dominantna arhitektonska dekoracija sve tri građevine, kao i

Извор: Slobino zanimljivo ćoše: Romanička umetnost

Pogled s Crvenog Čota: Žao mi slike

Čovek, nekako, kako stari i ulazi u sad već ozbiljnije godine, tako mu u misli dođu, neki događaji, pojave iz mladosti, i onda sa ove tačke gledanja, pokušava naći neke od odgovora, zašto je nešto tako bilo, pa se okončalo. Od dosta ‘veza i vezica’ koje su prodefilovale kroz mladost i sa različitim težinama i ‘kvalitetu’, što ozbiljne ili neozbiljne… Hm… Sad se pitam, da li u to doba, može i biti nešto ozbiljno, doba mladosti, brzog zaljubljivanja i odljubljivanja ! I… Tako, ‘uđem’ ja u jednu vezu, sada se sećam sve kao kroz maglu i tako to krene, bili smo blizu življenja jedno od drugog, tj. delila nas je samo jedna ulica. Često sam dolazio kod nje, upoznali me njeni i onako delovalo je sve normalno. Izlasci u grad, povratak kući, praćenje i onda kad se na rastanku treba poljubiti: – Nemoj, pokvariću, šminku, ili ruž sa usni, tako nešto je bilo – !! Ja, onako miran, odem i raziđemo se, do sledećeg puta. Taj sledeći put, neka kiša, odvratno a mi se dogovorili da izađemo i opet

Извор: Pogled s Crvenog Čota: Žao mi slike

Boje tuge

ž. a. r. Volela je… Oči boje tuge… Oči koje dušu rane u čežnji za radošću… Volela je… Te oči tuge, samo onako kako je ona znala… Volela i čekala da radost zameni tugu… Posmatrala ih je… Divila se, dok je prijatna toplina plesala po duši čekajući boje radosti…

Извор: Boje tuge

Punjenje glave…

Da ti kažem nešto… Kaži ! Pa ne znam kako… Reci, već jednom ! bilo kako… Pa znaš… Stvari nisu uvek crne i bele već… Znaš na čega mislim – Ne znam, čoveče… Šta hoćeš od mene, već jednom… Pokušavam da ti kažem ali me prekidaš… Ja… Tebe prekidam! Reci već jednom, i ne mrsi toliko !! Što si na kraj srca ! Nisam, Ja tako mislio, već… Znaš, to je za tvoje dobro… Alo, čoveče… Kakve su to šifre ! O čemu se radi ? Pa znaš… Mnogo si mek, poješće te… Pa to je za tvoje dobro, razumeš… I… Šta sa time, u čemu je stvar? Hoćeš već jednom reći ? Pa znaš, i nije tako bitno… Samo sam hteo… Šta si hteo… Da poradim na mekoći ili čvrstini ! Pa, nije baš jednostavno… Slušaj, počinje me glava boleti, nisi ništa rekao… Sve nešto uvijeno pa na ćoše! Aj, zdravo… Kad odlučiš javi se… Sada više nemam vremena slušati maglu u magli… Ako si hteo da me nerviraš, eto za utehu uspeo si… Jel sad sve Ok… Autor: Nikola Dragaš

Извор: Punjenje glave…

Pogled s Crvenog Čota: Stanje duha

Velika i široka tema, koja se može sagledavati iz raznih uglova, situacija, te iznositi zaključke ovakve i onakve. Odgovornost za stanje duha nosimo sami mi. Mi smo ti, koji svojim radnjama i postupcima, činimo kako ćemo se osećati. Samo mi, i niko više. Izgovori, tipa, ovo-ono… Pa znaš, nisam ja kriv… Svi se lepe za mene… Sve nešto negativno, pa me tereti i čini nervoznim ! Sve ovo skupa, pa onda stanje u društvu… itd… itd. Sve ovo liči, na gomilu izgovora i pokušaj pravdanja, naše nemoći, da se izdignemo iznad toga, povučemo crtu, od sebe odbacimo, sve ono što nam ne prija i tako učinimo da se bolje osećamo. Što je još zanimljivo, ljudi koji su materijalno siromašni, mogu dovesti većinu sveta u zabludu, jer kao, nemaju vremena za kulturno uzdizanje, čitanje knjiga, lično usavršavanje, a ovi bogati, su i bogati duhom! U ovo poslednje, ne bih se mogao zakunuti, jer znam pojedince, koji ne žive dobro, a imaju bogat duh, znaju da se izražavaju i poseduju zavidan stepen znanja.

Извор: Pogled s Crvenog Čota: Stanje duha