Istorija i značaj sabora

nemanjici

Da li se sećate onih Crkveno-narodnih sabora…

Evo par reči… Kao nastavak državnih sabora u Nemanjićkoj Srbiji, u južnoj Ugarskoj krajem 17-stog veka među tamošnjim srpskim življem javljaju se crkveno-narodni sabori.

Ovi sabori predstavljali su najviše crkveno i političko predstavništvo Srba u Ugarskoj, na kojima su birani crkveni poglavari, ali i rešavana mnoga druga pitanja od značaja za srpski narod. U vremenu od 1708-1912 beše čak 47 sabora, koji su većinom održavani u Sremskim Karlovcima, duhovnoj prestonici Srba Prečana. Politički najznačajniji beše sabor od 1848 godine. Održan je u svetlu revolucionarnih zbivanja u Evropi, uspeo je da proglasi teritoriju Srpske Vojvodine, poglavara SPC uzdigla na rang patrijarha i izabrala srpskog vojvodu. Politički napeti odnosi eskalirali su odmah posle održavanja sabora, kada je došlo i do vojnih čarki.

Iako su dugo igrali značajnu ulogu i bili jedina priznata forma okupljanja srpskih narodnih predstavnika, vremenom značaj sabora počinje da opada, i to zbog nesređenog stanja među crkvenim velikodostojnicima, kao i borba između jerarhije i svetovnih aktera.

Poslednji srpsko crkveni-narodni sabor održan je 1912 godine…

Advertisements

Vapaj

vermer-kao-inspiracija-objavljeno-300x200

Inspiracijo, gde si!
zašto te nema… Nema te
da dođeš, da ostaviš
trag, bilo tužan ili radostan…

Inspiracijo!… Inspiracijo!
šta mi to radiš i činiš…
Dođi, javi se, ne boj se
makar tugom bila
obojena!…

Inspiracijo, dođi… Javi se,
sada si više nego ikad
potrebna… Danas, sada
i ovoga trena…

Inspiracijo ! dugo čeznem
čekam… Nadam se…
A tebe nema, pa nema…
Zašto, radiš to… Zašto ?
Čemu, život bez tebe…

Crno zlato i život

dan-zastite-zivotne-sredine-02-300x199

Novo doba, novi vek doneo je dosta promena koja su se odrazila na životnu sredinu ljudi i to na gore, usled raznih prljavih tehnologija, trkom za profitom a na uštrb okoline gde živimo.

Neću govoriti o onome što svi znate i vidite gotovo svakodnevno, kao što su razna smeća razbacana kako kome padne na pamet, od divljih deponija, preko bacanja smeća kraj puta, do bacanja papira, kesa, flaša po ulicama. Uvek me to nerviralo, to olako bacanje na asfalt, pa i obične papirne maramice. Zar je teško, staviti je u džep ili “smotuljati” u ruci i tokom hoda, sigurno ima korpa za smeće i da se baci.

Osvrnuću se ovde na jedan događaj koji se zbio krajem prošlog veka sa posledicama zagađenja i ciframa uništenih života da izaziva osećaj gorčine i muke u najkraćem. Evo, o čemu je reč:

– Supertanker Ekson Valdez 24. marta 1989 godine, nije uspeo da se vrati na redovnu brodsku putanju, te je udario u greben Blaj. Manevrisao je mimo redovne putanje kako bi izbegao ledene sante ali potom nije uspeo da se vrati, i došlo je do katastrofe. Iz tankera koji je nosio 53.1 miliona američkih galona nafte, izlilo se 10.8 miliona galona nafte. Ta količina nafte prekrila je čak 28.000 km2 okeanske površine. Smatra se da je to jedna od najvećih pomorskih ekoloških katastrofa izazvana ljudskim faktorom.

Posledice u ekološkom smislu, jezikom brojki izgledaju ovako:
– Odmah je uginulo na hiljade životinja. Procene su između 250-500 hiljada morskih ptica. Najmanje 1 hiljada morskih vidri, oko 12 rečnih vidri, 300 foka, 250 beloglavih orlova i 22 orka kitova. Osim toga uništeno je milijardu lososa i velike količine jaja haringe. Posledice izliva osećaju se i danas… npr. kod morskih vidri i pataka veća je stopa smrtnosti zato što su konzumirale plen iz zagađenog tla i delom zbog konzumacije naftnog taloga prilikom čišćenja površina.
Efekti katastrofe traju mnogo duže nego što ste očekivalo, a u nekim delovima sredine trebaće i 30 godina da se obnove.

Sudski spor trajao je dugo u vezi odštete i od prvobitne presude od 287 miliona dolara stvarne štete i kaznene u iznosu od 5 milijardi, kasnije sve je to smanjeno i relativizovano, da bi na kraju, nekom nagodbom opstala cifra samo nešto jače od 63 miliona dolara ???

Na kraju, šta reći i kakav zaključak izvesti na osnovu ovoga primera i primera ostalih iz našeg svakodnevnog života. Jedno je sigurno, bez lične svesti svoje odgovornosti, neće mnogo pomoći ni prevencija ali svakako hoće primerena kaznena politika uz pouzdan pravosudni sistem.
Nažalost ovo je teško sprovesi u svetu gde bogati čine sve da uvećaju svoj profit, gde je cena previsoka po životnu sredinu.

Porodica… Rasuta svagde

Mnogočlana porodica Ostojić živi u kući na kraj sela, bolje reći kući „udžerici“.

Domaćinstvo veliko, deca mala i sitna a majci Mari pune ruke posla, jer treba ih nahraniti, presvući, obući, uspavati i stići veš oprati, jelo spremiti, opeglati i odeću ušiti. Ruke po ceo dan u „vodi“ a teret kućnih obaveza, nije joj davao prostora za neke druge stvari. Deca mala, musava, igraju se, vesele se uprkos nemaštini i lošem životu. Suviše su mala da bi razmišljala o stvarima „odraslih“ ali vidi se da su nekako malo „više odrasla“ i ogrubela jer život ih ne mazi.

Otac Radovan, nekad transportni (fizički) radnik preduzeća koje više ne postoji, muku muči da prehrani čeljad. Bori se kao lav, trči na sve strane, hvata se posla koji ima. Danas radi na jednom mestu, sutra na drugom. Onda ga zovu kad treba travu pokositi, ili ugalj uneti nekome. U Jesen poljo radovi. Zovu ga da nosi korpe sa kukuruzom u kotobanju, a sreća ima „jaka leđa“ jer radio je fizikaliju dok je moglo i dok preduzeće nije otišlo „pod led“. Svestan je situacije i dece koja čekaju parče hleba a nekad i „malo više“ jer nisu svi dani isti i učinak Radovana zavisi od tih poslova povremenog tipa.

Koliko samo danas ima kuća udžerica, male dece željne hleba. Koliko je samo Mara i Radovana… Teško da iko može utvrditi..!
U ovoj kratkoj priči neko se prepoznao, neko će možda i malo pocrveneti, mislim na one koji odlučuju o kvalitetu naših života, a neko saosećati…

Mislim da će ipak biti onih ravnodušnih najmanje…804820-08gane4

Izdržljivost

Nismo ni svesni koliko je ljudski organizam snažan i otporan na sve izazove pred njim.

Taj sklop tela satkan od „mekog materijala“ može da izdrži nad-čovečanske napore. I kad pomislimo neće izdržati, On nas demantuje kao da prkosi dokazujući se, da je tvrđi od čelika.
Da li imate ovaj osećaj.

Osećaj kako vas telo služi a pitate se „Otkud mu tolika snaga“ ?Tezak-zivot

Sport i zdravlje

Mislim da je malo natpisa o sportu u smislu na koji želim da nešto kažem jer manje više sve se svodi na praćenje rezultata onih vrhunskih pojedinaca u bilo kojoj grani.

Ovde hoću da povučem paralelu sport nekad i sad i novo vreme u svetlu želje za brzim uspehom, slavom i novcem. Pređen je put od krilatice nekad „U zdravom telu zdrav duh“ do bavljenja u cilju ostvrenja profita i izrabljivanja tela. Nekada nije bilo bitno koliko imaju i koliko će zaraditi para. Izlazak pred navijače, izgovaranje imena i aplaudiranje, slušanje nacionalne himne, reprezentovanje svoje zemlje i biti junak u očima svojih najbližih i dece bili su nekad najvrednije za njih u karijeri.

Danas, odmah sa 14-15 g, već počnu da misle o slavi i uspehu, da treniraju do dovođenja tela do maksimuma izdržljivosti. Jaki treninzi, zapostavljanje školovanja a najviše su krivi roditelji koji teraju decu da jako treniraju kako bi brzo došli do novca i boljeg finansijskog života. Da ne bi razočarali svoje mame i tate, deca iznad svojih kapaciteta treniraju, sve to postaje teško a neka koriste i ona stimulativna nedozvoljena sredstva i tako ostavlja posledica na zdravlje. Često se potom i povređuju, telo teško sve to izdržava a karijere profi sportista traju u proseku oko nekih 10-15 godina.

Mnogi i ne uspeju a pokvare zdravlje jer velika je konkurencija i onaj novac o kome su u početku sanjali sada ga preziru. Ljubav i lepota nekad a danas kao oni gladijatori…
Da li je vredno sve to gubitka zdravlja ?10462832_423917054429923_3914283496932208166_n

Srpski vuk

30x40-214x300.jpg

Rusi imaju medveda, Kinezi zmaja, Francuzi petla a Srbi imaju vuka. Narodi su još od davnih vremena imali potrebu da se poistovećuju sa nekom životinjom.

Ta životinja smatrala se zaštitnikom naroda i često osobine te životinje odgovarale su osobinama jednog naroda. To važi i za srpski narod, jer po svojoj prirodi, srpski narod voli da veruje da je slobodoljubiv i odbija da bude pokoran i zavistan, a to su osobine vuka.
Kult vuka kod Srba veoma je jak i on seže duboko u srpsku prošlost i to sve do paganskog vremena. Stari Srbi su verovali da je njihov predak vuk. Vera u vuka kao pretka, manifestovala se i u drugim običajima. Kada se rodi muško dete uzvikivalo se “Rodila vučica vuka” a radi zaštite deteta od svih nevolja deci su davali imena Vuk, Vukašin, Vukan…

Tako je i Vuk Karadžić dobio ime jer su njegovim roditeljima pre njegovog rođenja umirala deca.
Tokom vekova, stara verovanja, pa i sam kult vuka, prilagođavali su se hrišćanskoj veri.