Fićom u London

U bivšoj Jugoslaviji ovo se zaista desilo…

Bila je u to vreme prava avantura “Fićom iz Novog Sada u London! Tamo i nazad pređeno je nešto više od 5000 km bez ikakvih problema, a kamoli kvara na “Fići”…

Putanja: Novi Sad- Ljubljana-Grac-Salcburg-Minhen-Frankfurt-Keln-Brisel-Ostende- pa preko La Manša u London.

Povratak: London-Pariz-Lion-Šamberi (Suza)-Milano-Verona-Venecija-Trst-Rijeka-Novi Sad.

To su vrednosti koje su krasile nekadašnje društvo -priznate vrednosti- o kojima danas sa setom pričamo…

Poduhvat su izvela braća Malenčić iz Novog Sada.

Iz arhive – II – deo

* Ekonomični „rols – rojs“

Na slici je „Srebrna senka 11“, najnoviji model „rols-rojsa“. Sa potrošnjom od 14 litara benzina na 100 km, to je najekonomičniji od svih dosadašnjih modela ovih skupih kola. Cena mu je 22.000 funti, ali za taj novac kupac dobije mnoge udobnosti i prednosti.
Kola imaju električni uređaj za kontrolu brzine, koji omogućuje da se vozi tačno propisanom brzinom. Zahvaljujući er-kondišnu sa dva nivoa, vazduh je topao kod nogu, a svež u visini glave. Od ostalih novina, jedan uređaj sprečava zamagljivanje prozora, a drugi povećava stabilnost vozila.

* Domaćica Liz Tejlor

Otkako se sedmi put venčala, Elizabeta Tejlor je, kažu, druga žena – vedra, uvek dobro raspoložena. Više se ne boji ni gojaznosti, mada nije prekinula veze s filmom, jer upravo sada, u holivudskim studijima, tumači glavnu žensku ulogu u akcionom filmu: „Zimska ubistva“.

Na slici: Liz Tejlor sa svojim novim mužem Džonom Vornerom…

Iz arhive – I – deo

* Kadril opet u modi…

Kadril su Amerikanci nekad preuzeli od Evropljana. Ova igra je bila omiljena po prerijskim gradićima i selima, a za farmere i rančere je predstavljala jednu od retkih razonoda. Sada kadril ponovo ulazi u modu, jer su ljudi, izgleda, sve više željni starinskih načina zabave.
Majstori kadrila moraju znati preko 2.000 figura, od početnika i prosečnog igrača traži se vrlo malo i lako je naučiti osnovne elemente. Širom zemlje niču klubovi igrača kadrila: u Atlanti ih ima 62, u Čikagu 100, a u Vašingtonu 162. Otvaraju se čak i prodavnice odgovarajuće odeće, jer, kako kaže jedan poklonik kadrila, važna je etikecija. Na igrankama se ne toče alkoholna pića, zabranjene su farmerke, a muškarci moraju da nose košulje sa dugim rukavima.

– Na slici: Kadril u jednom klubu u Vašingtonu.

Ćulanje

Sam naziv asocira da je reč o nekoj igri i razonodi, gde ljudi sebi čine ugodu, a radi se o sledećem:

– Igra koja se u Crnoj Gori zove grabikapa. Igrači naznače na zemlji jedno malo kolo, pa oko onog podaleko jedno veliko. Polovina igrača uđe u malo kolo i svaki se načetvoronoži, a od onih što ostanu napolju svaki gleda da bi ugrabio kapu kome od onih što su u kolu, a oni to čuvaju i brane nogama.
Ako koji iz kola udari nogom koji hoće kapu da mu ugrabi, onda onaj valja u kolo, a ovaj ide napolje; kad koji kome ugrabi kapu, on s njom pobegne upravo k međi velikog kola, a onaj ga čija je kapa tera: Ako ga do naznačene međe stigne i uhvati, onda onaj valja da ide u kolo a ovaj ostane napolju; ako li ga donde ne uhvati, onda valja na leđima da ga nosi od međe velikoga kola do maloga, pa onda opet da ide unutra…

******
Ovo su pravila igre. Ovako kad se čita, deluju malo zapetljano, ali kad se proba i savlada, nije teško…

Ćudi prirode

24. avgusta 79. godine dogodila se jedna od najstrašnijih prirodnih katastrofa u istoriji tog vremena. Vulkan Vezuv iznenada je eruptirao i potpuno pomeo Pompeju, antički grad u Rimskom Carstvu smešten na obali mora u blizini reke Sarno, kraj današnjeg Napulja u italijanskoj pokrajini Kampaniji.

Nepriznati rekord

Džordž Ratlidž, koji je preko trideset godina proveo kao nosač na londonskoj pijaci Kovent Garden, uspeo je da ponese na glavi 18 korpi za voće, naslaganih jedna na drugu.
On smatra da je time postavio svetski rekord. Međutim, njegov podvig neće moći da uđe u Ginisovu knjigu, jer dosad još nije registrovan rekord u nošenju korpi za voće. Ratlidž će morati da podnese zahtev, pa će organizacija koja izdaje knjigu ispitati da li još neko polaže pravo na rekord ove vrste…
**** Ne znam, šta je kasnije bilo, i da li je uspeo u svojoj nameri, obzirom da se događaj zbio mnogo davno..

Čudna priča Kralja Umberta

Monca, Italija
Jednog dana, Kralj Umberto otišao je na večeru u jedan mali restoran. Kada je vlasnik uzimao narudžbinu, primetio je da njih dvojica izgledaju identično. Razmenivši reči, pronašli su mnoge sličnosti među njima:
* Obojica su rođeni istog dana, iste godine, 14. marta 1844
* Obojica su rođena u istom gradu
* Obojica su venčana sa ženom po imenu Margarite
* Vlasnik restorana počeo je svoj posao istog dana kada je i Umberto postao Kralj Italije

29. jula 1900, Kralj Umberto je saznao da je vlasnik restorana tog dana ubijen u misterioznom atentatu. Dok je Kralj Umberto bio u žalosti za njim, jedan čovek se progurao kroz gomilu i ubio Umberta.

Rok trajanja

Sve ima svoj rok trajanja, pa tako i BRAK ima svoj rok trajanja. Taj rok trajanja kod nekoga je godinu dana a kod nekog mnogo duže, tek da pokaže svu različitost osobe do osobe.

Međutim, onoga trena kada dođe do toga da se stvori čir na želucu, je tren kada je vreme da se izabere kraj roka. Sve do tada bilo je lepo i trajalo je ali sve se menja pa i taj lep život i to je momenat kad se aktivira taj „rok trajanja“ i tako ostanete ako ništa drugo onda dobrog zdravlja za nadalje i otvara vam se put ka nekom novom i drugom.

Opet do nekog novog roka trajanja…

Da li ste znali…

Zašto se kaže ‘dužan kao Grčka’?

Zanimljivo je da je prvu dužničku krizu Grčka imala još u 4. veku pre nove ere! Tada je 13 grčkih polisa (gradova-država) uzelo kredit od hrama u Delosu. Većina njih dug nikad nije otplatila, a hram je izgubio 80 odsto pozajmljenog novca.

Istorija moderne Grčke u znatnoj meri je istorija dugova, a samo stvaranje te države početkom 19. veka bilo je popraćeno finansijskim nedaćama.
Naime, Grčka je u januaru 1822. proglasila nezavisnost od Osmanskog carstva, ali je ta nova država bila „rupa bez dna“. U pomoć je priskočio bavarski kralj Ludvig I, ljubitelj antičke Grčke, koji je na taj način očigledno želeo da se zbliži sa Grčkom i njenom istorijom…

Grčka ima i more, ali slaba je to uteha, jer i dan danas su dužni „Kao Grčka“ !

Grad ćilima

U Pirotu je tokom vekova, najvažnija zanatsko industrijska grana bila je ćilimarstvo. To je originalna tkačka delatnost ponikla u ovom gradu i obeležje je siromašnog dela ženskog stanovništva. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar. Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilimarstva od sveg početka bude zaokružen: ovde je gajen kvalitetan soj ovaca (na Staroj Planini), tu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i osoben razboj i razvijena trgovina.