Humana žena

Da li ste znali da je Darinka Grujić, osnivač i direktor Doma srpsko-američkog prijateljstva u Sremskoj Kamenici. Brinula se o deci siročadi iz prvog svetskog rata. Velika žena, dobrotvorka i humanista.

Put Darinke Grujić imao je samo jedan smisao… Skupiti što više siročadi i sačuvati im život. Smisao je život, a cilj što više života na broju. Neka se rađaju, neka žive… Moraju da prežive.
To je smisao ove velike dobrotvorke i humane žene.1454940_380942375394058_5300971140091477305_n

Advertisements

Mocart zanimljivosti

1/ Čudni maniri mladog muzičara

Mocart je imao jednu jako čudnu stranu ličnosti, u potpunoj suprotnosti sa njegovim imidžom genijalnog kompozitora, a to je bila njegova detinjasta opsednutost opscenim jezikom i opscenim vicevima čija je glavna tema bila izmet. Pisma koja je slao majci i sestri, a naročito rođaci Bazili, u ogromnoj meri obiluju pominjanjem izmeta. U pismu koje je pisao majci, piše: “Draga majko, ljubim ruke… penkalo mi se rascvetalo, a tako i guzica” (2. maj 1770), dok u pismu sestri kaže da je “zahvalan iz dubine svoje guzice” (17. februar 1770). Ovo su samo neki primeri jezika koji je koristio. Evo šta je napisao rođaci Ana-Mariji Tekli Mocart, u koju je neko vreme bio zaljubljen: “Popiškim ti se po nosu, sve da ti curi niz bradu… A sada ti želim laku noć i mokri u postelji koliko god želiš, čvrsto spavaj i pokušaj da poljubiš sopstvenu guzicu. O, kako mi gori guzica! Šta bi to, dođavola, moglo da znači? Možda je stolica? Da, da sigurno je stolica… (5. maj 1777).

Kompletnu zbirku Mocartovih lascivnih i vulgarnih pisama, u kojima se obilato pominje izmet, prvi je objavio austrijski pisac Štefan Cvajg 1931. Sve do tada su ovi vulgarni delovi izostavljani, verovatno u pokušaju da se sakrije ovaj grozni manir velikog kompozitora i izmeni prava slika o njemu. Prvo objavljivanje njegove opsednutosti izmetom je prouzrokovalo veliki šok i, istovremeno, pružilo povoda za bliže proučavanje ličnosti ovog velikog muzičara.

2/ Mocartovi dugovi

Mocart je napustio ovaj svet grcajući u dugovima. Iako bi bilo logično da je imao i više nego što mu je potrebno za normalan život, izgleda da je zajmio novac iz svakojakih razloga. Na osnovu preostalih zapisa, možemo da izračunamo da je Mocartov godišnji prihod 1781. godine bio 800 guldena. Ako se uzme u obzir da je univerzitetski profesor tada zarađivao 300 guldena, a učitelj u osnovnoj školi 22, takvi znatni prihodi su morali da budu više nego dovoljni. Pa ipak, počev od 1788, Mocart je stalno pozajmljivao novac od svog prijatelja, bogatog bečkog trgovca Mihaela Puhberga (1741-1822). Iz pisama vidimo da je Mocart pozajmio iznos od 1415 guldena. U vreme njegove smrti, ukupan iznos dugovanja je dosegao 3000 guldena -iznos skoro četiri puta veći od njegovih godišnjih primanja.

Jedan od razloga za ovolike dugove bila je Mocartova strast za kockom, koja ga je uništila. Zapisi svedoče da je Mocart bio strastveni igrač bilijara i karata, ali nema dokaza da je igrao u novac. Istina je da su se njegovi troškovi stalno nagomilavali, računajući i troškove za Konstancino lečenje (koja je često poboljevala zbog uzastopnih porođaja), kao i troškove za dvorske zabave. Postoji i dokaz koji ukazuje na sklonost luksuznom životu, kao što je bilo iznajmljivanje skupih stanova i kupovina nakita. Nedavna su istraživanja, pak, malo izmenila ovu sliku. Naime, Mocart je navodno, kao poznati mason, ulagao novac u pokušaju da osnuje novo tajno društvo pod imenom “Grotta” (Pećina). Ova teorija je potkrepljena i činjenicom da je i sam Puhberg, koji je Mocartu pozajmljivao novac, bio mason, iako ne postoje nesumnjivi dokazi u tom pogledu. Tako je pravi razlog za Mocartova ogromna dugovanja i dan-danas ostao obavljen velom misterije.                                                                                                                                                                                        ******                                                                                                                                      Nadam se da nisam “pokvario” sliku o slavnom muzičaru iznoseći ove  zanimljivosti u ove dve priče koje su intimne prirode.23031292_858174604337497_796019010062744103_n (1)

Zapažanje

Selo Krnjevo ima svoju bogatu istoriju, na polju pismenosti, kvaliteta života, selo bogato, mladi ne odlaze već su zaposleni.
Poznate ličnosti su legendarni Tirke i Kosta Manojlović. Selo pomoravaca i šumadinaca. Za ove prve kažu da su mirni i tihi, a ovi drugi su energičniji jer imaju nešto hajdučko u sebi.
Selo je toliko napredno i bogato, da su čak jači i od nekih koji imaju status Opštine.10153737_379753552179607_2357820022761212426_n

Novi – stari prsluci

Majice, džemperi, košulje i jakne su postali sastavni deo garderobe mladih. Na izlozima prodavnica nalaze se lepi i prikladni modeli koji mame, i gotovo svaka osoba poželela bi da kupi. Ali svi ti modeli nisu baš jeftini pa se mora snalaziti i tako roditeljima olakšati budžet.

Uz malo truda i mašte od starih džempera i majica mogu se napraviti ljupki prsluci koji se mogu nositi preko košuljica ili čak i preko rolki.
Prvi prsluk – Napravljen je od starog prugastog džempera. Isečen je nov, veći izrez i oko vrata i oko rukava.

Drugi prsluk – Model jednobojnog džempera važan je zbog šare na prednjoj strani. Nju ćete, naravno, napraviti sami ili zamoliti mamu ili tetku (baku) ako su vešte u vezu. Važno je samo da konac (ili čak vuna) budu u boji koja će se slagati sa bojom osnove.

Treći prsluk – Nešto je komplikovaniji. Potrebno je pokupiti sve stare majice i džempere a onda iseći kocke podjednake veličine i pažljivo slagajući boje spojte iskrojene delove. Isečene kocke možete spojiti iglom (krupnim bodom) ili “kukicom” pod uslovom da umete da napravite nekoliko osnovnih bodova.

********
Malo modnih zanimljivosti i načina da se od ničega uradi nešto, što može biti korisno a jeftino.14718684_676028369218789_8529908971589359309_n

Plemenitost

1932. – U Beogradu je otvoren Kolarčev narodni univerzitet, zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, koji je u tu svrhu testamentom zaveštao ogromnu svotu od oko 50.000 dukata. Zdanje Kolarčevog univerziteta projektovao je srpski arhitekta Petar Bajalović. 12119144_527800474041580_3773728993249762090_nVeliki dobrotvor Ilija Milosavljević-Kolarac zaveštao je celokupno svoje imanje na prosvećivanje naroda.

Dogodilo se na današnji dan

Na današnji dan, 12. oktobra 1873. godine, rođena je srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor slikarstva i saosnivač „Kola srpskih sestara“ (s Branislavom Nušićem).
Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. Njena dela nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja. Sačuvano je oko 200 njenih dela, a pojedine slike („Resnik“, „Autoportret“, „Notr Dam“, „Bulonjska šuma“) su ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Rođena je u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac.
 
Umrla je od tifusa 1915. u valjevskoj bolnici, gde je kao dobrovoljna bolničarka negovala ranjene srpske vojnike.12112277_526165297538431_633301963009787105_n

Značaj

Najznačajniji datum u stvaralaštvu Nikole Tesle svakako je 12. oktobar 1887 godine, kada je prijavio elektromagnetski motor i zatim još četrdesetak patenata koji su uključivali kompletan sistem polifaznih naizmeničnih struja-motore, generatore, sve do sistema raspodele i prenosa električne energije.12074930_525930794228548_6214095524760681600_n