Grbavica

Objavljeno-3

Igra, trka… Lopta
i poljana. Ali ne kakva
poljana, već naše mesto
naš kutak odrastanja…

Poljana beše, naša
mala „grbavica“ iz milošte
je tako zvasmo. Sećanja sada
davna ipak ne blede i
otimaju se zaboravu…

Na Grbavici, na dva kamena
kao golovi, sve je odisalo
lepotom igre… Bilo je to
tada, tih vremena i nikada
više…

„Visoka“… Nije go… A onda
slatka dečja prepiranja, te
merenja koliko je lopta u
vis otišla i tako uz veselu našu
graju do opet neke nove
„Visoke“…

Advertisements

Možda niste znali

17554451_752614434893515_8427671652992290412_n

Podsticaj za roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, nastao je na osnovu piščevog života tj. događaja koji se zbio krajem 1944 g… Tada je u Tuzli streljan najstariji Mešin brat, Šefkija, partizanski oficir od ruke partizana. Šefkijina smrt jako je pogodila Selimovića a sedmoro ih je bilo u partizanima.

Ubijeni brat postao je „životna tema“ kao i misao da napiše roman sa ovom temom, stim što je vreme pomereno iz doba NOR-a u tursko doba.

Geografska greška

svemir

Kopajući po tavanu roditeljske kuće u cilju da pronađem zanimljive sadržaje, naleteo sam na jedan časopis, koji je izlazio pre više od 40 godina. Sada mi nije poznato da li još postoji.

Jedan američki satelit, koji se koristio u pomorskoj navigaciji za tačna određivanja gde se nalaze brodovi na pučini, otkrio je grešku koja je postojala godinama. Naime, ustanovilo se da je pravi položaj centra britanske kolonije Hongkonga za 240 metara dalje od onog koji je označen na postojećim geografskim kartama.
Sada su koordinate centra Hongkonga ovoliko precizne: 22 stepena i 16,903 minuta severne geografske širine i 114 stepeni i 9,493 minuta istočne dužine.

Tako je pomoću satelita ispravljena još jedna geografska greška.

Izvor: Časopis “Čovjek i svemir” 1974/75. godina

Sećanje na umetnika

10422381_440866199401675_5143334844827162204_n

„Opet sam te snevao! Kako žalim što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati negoli zbilju gledati i gušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života… Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti…“

Bora Stanković, rođen na današnji dan ali po nekim izvorima i 31.3.1876 godine. Oba datuma su u opticaju jer se ne može sa sigurnošću reći. Sve što je video u starom Vranju i što je slušao o njegovom životu obogatilo je njegovu stvaralačku maštu. Njegovo celokupno književno delo vezano je za rodni grad.

Umro je 1927 godine i kako to obično biva sa umetnicima i njemu se to desilo. Umro je u samoći i razočaran svemu što mu se dešavalo.

Deca istorije

dobrodosli-u-decije-selo-1020x360

Sećanja su me vratila u ratne 1990. godine, gde je bilo mnogo stradanja na svim stranama, žrtava ni krivih ni dužnih, koje su se našle u ratnom vihoru. Ovde pre svega mislim na decu koja su na tim prostorima osetila svo zlo toga vremena.

Želim ovom prilikom da pohvalim jednu ustanovu koja je pružila svu potrebnu ljubav i brigu o deci koja su usled ratnih događanja na prostorima HR i BiH izbegla i našla svoj novi boravak u SOS Dečjem selu u S.Kamenici. Deca su rasla sa hlebom i suzama.
U tom periodu utočište našlo je oko 300 mališana, nezbrinutih i izbeglica. Ni kriva ni dužna ostala su bez roditelja, bez svojih domova ali sada su postali „sestre i braća“ po sudbini. Tu su rasla DECA ISTORIJE.

Jedini kome sankcije niti blokade nisu mogle ništa, upravo je Dečje selo S.Kamenica. Mnogo humanih i dobrih ljudi našlo je način da pomogne decu sa prostora bivše Jugoslavije i to je ono što je sve ujedinilo bez obzira na različitosti među nama.

Sava Šumanović 2. deo

Sava_Sumanovic_1896-1942

Dela “Doručak na travi” i “Pijana lađa” ubrajaju se u najznačajnija dela jugoslovenskog modernog slikarstva. Forme su snažno istaknute, linija je oštra, kolorit svetao. “Pijana lađa” podstaknuta Žerikoovim “Meduzinim splavom” predstavlja ključno ekspresionističko delo.

Pored velikog broja ženskih aktova, njegova omiljena tema je mrtva priroda, a najviše pejzaži iz Pariza i rodnog Srema. U završnoj etapi svog stvaralaštva Šumanović polako ulazi u podneblje poetskog realizma. Materija postaje gušća, boja tiša, forma mirnija. Slika “Crveni ćilim” koja pripada tom poetsko-realističkom ciklusu čuva afektivni naboj. To isto važi i za slike nastale pošto se razboleo i vratio u Šid. U njima se javlja gusta, reljefna površina kao pozadina samog motiva (Akt u crvenoj fotelji, 1932-34).

Na kraju treba istaći da Sava Šumanović ostaje zabeležen u istoriji jugoslovenskog slikarstva kao jedna od najznačajnijih ličnosti 20. tog veka.

*** završni deo

Sava Šumanović 1. deo

Sava_Sumanovic_1896-1942

Rođen je u Vinkovcima. Studirao je u Zagrebu, a kasnije u Parizu, u kome je dugo živeo. Poslednjih nekoliko godina proveo je u Šidu, gde je i ubijen 1942. godine.
U toku boravka u Parizu i studija na Akademiji, na njegovo slikarstvo je, pored Sezana, najveći uticaj izvršio Andre Lot, “umereni” francuski kubista. Kao veliki poznavaoc starih majstora, Lot je mirio kubizam i renesansu uvek iznova verujući u kontinuitet neophodan za razvoj slikarstva. Šumanović je bio jedan od najistaknutijih i najnadarenijih Lotovih đaka. Međutim, kako sam u svojoj autobiografiji kaže, Lot nije isključivo uticao na njega. Izvesnog traga na njegovo stvaralaštvo ostavili su i Pikaso, Gromer, Deren i Friez


Šumanovićev kubistički i postkubistički period trajao je od 1920-1925. godine i on obuhvata tri siklusa: sezanistički, analitički i sintetički. Iz ove faze su naročito vredna sledeća dela: “Skulptor u ateljeu”, “Mrtva priroda sa satom” (obe iz 1921) i “Mrtva priroda”. Kada je u pitanju estetička problematika, najznačajniji je analitički ciklus.
Šumanović nije do kraja ostao dosledan kubizmu. Već oko 1925. godine evoluira prema kolorističkom ekspresionizmu koji predstavlja punu negaciju dotadašnjeg razvitka. Njegova umetnost u tom kasnijem periodu donosi posebne tonove intenzivnog doživljaja rodnog predela, gde dominiraju svetli tonovi. Uspešno je dočarana prostorna dubina…

*** sledi nastavak…