Zanimljivosti o kafi

zrna

Prema legendi etiopijski pastir po imenu Kaldi je prvi otkrio dejstvo kafe, tako što su njegove koze jele svetlo crvene bobice sa neobičnog drveta na njegovom imanju, postale su euforične i energične, pa je i sam probao bobice,  a nedugo zatim počeo da pleše uz svoje stado.

Dobio je naziv „Najsrećniji pastir, u srećnoj Arabiji“. Prema velikom broju istoričara prva afrička plemena koja su konzumirala crvene bobice dodavali su im životinjske masti i mesili u kuglice koje su im davale energiju.

1746. Švedska je zabranila kafu.

1777. Federik Veliki Pruski je izdao akt kojim ohrabruje Pruse da piju pivo za vreme doručka, a ne kafu.

Finska je zemlja u kojoj se pije najviše kafe za njom slede Norveška, Island, Danska… Stoughton je grad u SAD  u kome je prvi put izmišljena pauza za kafu. Betoven je zahtevao da se svaka šolja kafe spremi sa šezdeset zrna kafe. Balzak je navodno pio pedeset šoljica kafe dnevno.

**** Ovo su neke zanimljivosti o kafi, istorijatu, koje su mi se učinile zanimljivim pa sam ih ovde zabeležio.

 

Advertisements

Svet poznatih – 21 –

images (2)

Napomena – slika je preuzeta sa neta u cilju ilustracije objave, a radi se o sledećem:

Jedna od Hitlerovih najvećih ljubavi  bila je i Blondi, njegov nemački ovčar. Provodio je bezbrojne sate trenirajući je, a kada bi se razbolela, padao je u maničnu depresiju i čak ni njegovi generali i savetnici nisu smeli da mu izađu na oči, a kamoli da mu saopšte neke loše vesti. U aprilu 1941. godine Blondi je dobila štenećak. U trenutku kada su sovjetske trupe ušle u Berlin, Hitler je razmišljao o samoubistvu i odlučio se za cijanid. Da bi proverio efekte efikasnosti cijanida, naredio je da se smrtonosna doza prethodno isproba na jadnoj Blondi.

Dva vojnika su je izvela iz bunkera, vezali su je lancem za stub i ubrizgali otrov u vrat, a Hitler je izvirivao kroz vrata i gledao užasnu smrt svog voljenog ljubimca kako bi se sopstvenim očima uverio da otrov deluje. Međutim, kada je shvatio kakva ga agonija čeka, odlučio je da ipak prekrati sebi muke pištoljem.

*** Na kraju, moram istaći detalj, koji me „mučio“ tokom pisanja, a to je da neko ne pomisli da ovom objavom „afirmišem“ lice koje je milione ljudi zavilo u crno. To mi nije naravno bio cilj, te Vas molim da tekst pravilno protumačite.

Junaštvo

10868140_401394500015512_5419545420255660030_n

Miladin Bojić… Borac bez mane i straha… Tokom 1911. godine otišao je na odsluženje redovnog vojnog roka u Drugu bateriju Moravskog haubičkog puka, gde su ga kao vojnika zatekli balkanski ratovi. U tom svojstvu učestvovao je, ne samo u balkanskim, već i u Prvom svetskom ratu, pa je u vojsci neprekidno proveo osam godina. Posebno se istakao u bitkama oko Šapca nakon Cerske bitke.

Prilikom potiskivanja austrouagrske vojske posle ove slavne bitke, jedan naš puk trpeo je velike gubitke od neprijateljskog mitraljeza koji je pucao sa šabačke crkve i sejao smrt. Na zahtev pretpostavljenih starešina kao rezervni kaplar Druge baterije Moravskog haubičkog diviziona izašao je na položaj, osmotrio situaciju i rekao im da ima na raspolaganju samo dve i to neodgovarajuće granate ali da će učiniti sve što može. Predveče, Miladin je privukao top na zgodno mesto, zauzeo potrebne elemente, nanišanio i opalio. Već sa prvom granatom pogodio je crkveni toranj i neutralisao mitraljesko gnezdo. Ubrzo potom, izvršen je brz i snažan protivnapad i Austrijanci su proterani iz Šapca. Za uspešno uništenje opasnog mitraljeskog gnezda u Šapcu, 15. juna 1915. godine, odlikovan je Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Učestvovao je i u više drugih borbi i sličnih akcija i često služio drugima za primer. Na položaju, u predelu kote 1050 (takođe kod Šapca), na dan 29. oktobra 1916. godine, bio je ranjen u levu nogu, ali ni to ga nije odvojilo od ratnih drugova..

*** Ovo je samo jedan od brojnih primera junaštva iz Prvog svetskog rata, te ovim putem želim da sačuvam sećanje na to doba.

Epigram

индекс

Kad je uvedena vodenica, pesnik Antipatro iz Soluna napisao je svoj čuveni epigram:

„Neka vam ruke miruju, djevojke mlinarice,
Spavajte duže, iako pijetao najavljuje jutro,
Cerera je svojim nimfama naredila da preuzmu posao vaših ruku.
Odozgo na kolo skaču duhovi vode,
Okreću osovinu i s njom i prečke kotača, što se vrtoglavo vrte
I pokreću teške mlinske kamenove“

Pesnikova očekivanja, međutim nisu se ispunila. Tehnički napredak nije imao za cilj olakšati uvete radnom čoveku, već povećati produktivnost rada.

Orgulje

20140402_122234-150x150

Evo jedne kratke „muzičke“ zanimljivosti. Sliku sam preuzeo sa neta kao podlogu za ilustraciju teme.

Najveći muzički instrument na svetu su Midmer-Losh orgulje, napravljene 1932. godine za auditorijum Atlantic City Convention Halla. Dizajnirao ih je Emerson Lewis Richards, a nose ime Midmer-Losh of Merrick, po kući koja ih je konstruisala. Orgulje su prvobitno imale dve konzole – jednu sa sedam klavijatura i drugu, pokretnu, s pet klavijatura.

Sastoje se od 1.477 registara i 33.112 cevi debljine od 5 do 19,5 milimetara. Obilazak celih orgulja traje četiri i po sata. Zbog izuzetno složenog mehanizma, nisu obe konzole u upotrebi.

**** Mislim da je objava interesantna i manje poznata javnosti, sem, naravno istinskih poznavaoca instrumenata.

Nije suđeno

objava-10

Velika ljubav ali i otpor okoline,
Sami protiv svih…
Kasnije dođoše poroci,
Te rastanak ubrzaše…

Ostalo je samo sećanje,
Na davno vreme… Vreme
Jedne velike,
Ljubavi…

Zločini za sobom

90692_vest_210227

Austro-ugarski vojnici, bežeći kroz Mačvu, Jadar, Radjevinu i Podrinje ostavili su tragove brojnih zločina. Srpske trupe za njima zatiču hiljade mrtvih civila u Lešnici, Prnjavoru, Petkovici, Lipolistu. Lipničkom šoru, Dobriću… Čokešini… Beživotna tela i dalje su visila obešena po šljivama, razbacana po jendecima, a preživeli ima li su dosta svedočanstava, pa evo nekih:

Prnjavor : Nikoli Pejiću, imao je 17 godina, vezali ruke, okačili konopac o vrat, prikačili ga o dva konja i vukli kolometrima. U kući Pavla Čarkića, vezali sedmoricu meštana za krevete, sobe polili zapaljivom tečnošću i zapalili je. Sestru Mladena Miloševića, nejaku devojčicu vezali iza vajata sa još jednom devojčicom, te oko njih nagurali drvenu gradju i zapalili… Mladenu su do kraja ostali urezani krici devojaka dok im je vatra pržila kožu i gasila život. U prnjavorskoj školi bilo je jezivo, majke su iz zapaljene zgrade izbacivale decu kako bih ih spasli ali kod prozora odmah su ih dočekali bajoneti zverskih trupa. U Čokešini su Pavla Blažića nabili na ražanj i ispekli…

Lešnica: Više od sto ljudi su vezali bodljikavom žicom na jednu gomilu, pored iskopane rake i posle ispaljenog plotuna, počeli su da zakopavaju tela a da niko nije proverio da li je neko i živ… Pošto su svi bili na jednoj gomili, sigurno ima dosta koji su preživeli i tako su živi sahranjeni. Čitava Mačva pregažena je neprijateljskim hordama, a sa lica zemlje zbrisano je oko 50 setak sela.

Ovo je podsećanje kako je bilo na jedno doba i da se ne zaboravi uprkos današnjici, gde se razvijaju neka „novokomponovana“ prijateljstva sadašnjih nosioca najviših državnih funkcija. Pre nego stisnu ruku nekom od novokomponovanih prijatelja, u nekom delu mozga svoje glave, moraju imati činjenice koje su dokaz sa kime imamo posla.