49276772_1121869074634714_8047698613012267008_n

Na slici je Sava Popović Tekelija. Hronološki je njegov život izgledao ovako:

1761. – rođen u Aradu                                                                                                                               1785. – diplomirao pravne nauke u Pešti                                                                                           1786. – doktorirao u Pešti                                                                                                                         1790. – stupio u državnu službu, učesnik Temišvarskog sabora                                                 1792-1798. – bio sekretar Ugarske dvorske kancelarije                                                                 1796. – pokušao da osnuje zadužbinu za školovanje srpske dece iz Arada                             1801. – napustio državnu službu                                                                                                           1805. – objavio program za obnovu srpske države                                                                           1810. – osnovao fond za nagrađivanje najboljih propovednika                                                   1838. – izabran za doživotnog predsednika Matice sprske, u Pešti osnovao svoju zadužbinu za pomoć darovitim siromašnim srpskim studentima – Tekelijanum                 1840. – sve svoje imanje zaveštao Matici srpskoj i Tekelijanumu                                                 1842. – umro u Aradu

U tekstu koji sledi, opisaću najznačajnije delove iz života Save Tekelije, naslanjajući se na pojedine godine iz gore navedenog hronološkog opisa. Možda je manje poznato da se Sava Tekelija bavio intenzivno pitanjem oslobađanja srpskog naroda od turske vlasti. Nije mu bila strana pomisao o preseljenju u Srbiju i podizanju ustanka, kao ni isticanje da on lično treba da  bude vladar oslobođenih Srba, za šta je navodio da ima podršku i Dositeja Obradovića, uglednog pisca, ustaničkog ministra prosvete i zagovornika racionalističke misli. Bio je pristalica Dositejeve ideje da je obrazovanje glavni pokretač srpskog naroda ka boljoj budućnosti, a Dositej je u njemu video jednog od mogućih sastavljača nove srpske istorije. Tekelija je održavao kontakte sa Petrom Novakovićem Čardaklijom, trgovcem, oficirom i diplomatom iz vremena Prvog srpskog ustanka, kao i sa Teodorom Filipovićem, pravnikom, profesorom Univerziteta u Harkovu, sekretarom Praviteljstvujućeg sovjeta i zakonodavcem.

Tokom 1805. godine načinio je u Pešti geografsku kartu srpskih zemalja koje su, po njemu, obuhvatale Srbiju, Bosnu, Dalmaciju, Dubrovnik i Crnu Goru. Kartu je štampao ćiriličnim pismom i nekoliko stotina primeraka kao poklon poslao u Srbiju, dok je nešto manje poneo sa sobom kada je 1811-1812. putovao u Rusiju radi rešavanja pitanja porodičnog nasledstva.

Najznačajnije je, ipak, ono što je učinio kao dobrotvor Matice srpske, osnovane 1826. godine u Pešti, i kao osnivač Tekelijanuma. Teodor Pavlović koji je bio sekretar Matice, urednik njenog Letopisa i glavni zamajac njenog rada u ovom periodu, uvideo je da će bez pomoći uglednih i bogatih Srba teško moći da od Matice srpske načini jaku i poštovanu ustanovu na polju srpske kulture. Zbog toga se obratio Savi Tekeliji koji je 1833. godine darovao Matici 100 forinti srebra, a ona njemu u čast posvetila drugu svesku svog Letopisa za 1833. godinu. Pavlović je uspeo da izborom Tekelije za doživotnog predsednika na sednici održanoj avgusta 1838. ovu istaknutu ličnost potpuno veže za Maticu srpsku. Time počinje Tekelijina era u ovoj instituciji u kojoj je pokušao i da osnuje komisiju za jezička pitanja. On je izričito zahtevao da se Letopis pridržava crkvenoslovenskog jezika i starog pravopisa i bio je zagovornik krajnjeg konzervatizma u književnim pitanjima. Živo je učestvovao u radu Matice srpske iako već u dubokoj starosti, bio je zainteresovan za njen napredak,  što je pokazivao dolaskom na sednice, i neprestanoj finansijskoj pomoći. Mislio je, da Matica, treba da preraste u Srpsku akademiju nauka. Te 1838. godine, odlučio je da sve svoje imanje u vrednosti od 400.000 forinti srebra zavešta u dobrotvorne svrhe, a u Pešti je osnovao zadužbinu, „Zavedenije“ – kasnije nazvano Tekelijanum, u kojem je u početku 12, a kasnije i više, studenata imalo besplatno stan, ogrev i nešto novca za godišnje izdržavanje. Ovaj ugledni plemić je od Tekelijanuma želeo da načini centar srpskog kulturnog života.

Testamentom iz septembra 1840. godine celokupno svoje imanje ostavio je Tekelijanumu, iz kojeg će izlaziti jedna nova inteligencija koja će u srpskoj kulturi odigrati značajnu ulogu. Imanje se sastojalo od gotovine u obveznicama, 40 lanaca zemlje, 9 kuća u Aradu i 2 u Pešti, što je u ono vreme Tekelijanum činilo najbogatijom zadužbinom u Austrijskoj monarhiji. Lična biblioteka od 4.000 naslova sa 9.000 tomova predata je kao poklon-zbirka 1843. godine Matici srpskoj, gde je postala jedan od temelja Matičine biblioteke, koja je od tada jedna od najznačajnijih ustanova ove vrste u srpskom narodu. Ovaj veliki mecena bio je priložnik knjiga i za Narodnu biblioteku u Beogradu.

Još za njegovog života počeo se stvarati kult ličnosti Save Tekelije, čemu je najviše doprineo Teodor Pavlović preko svojih Srpskih narodnih novina u Pešti. Sećanje na Tekeliju održavalo se u kulturnim i političkim krugovima Srba u Ugarskoj, a posebno i trajno u Matici srpskoj. Umro je 21. IX / 3. X 1842. godine u Aradu, a sahranjen je u crkvi Sv. Petra i Pavla u ovom gradu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s