Fragmenti prošlosti – 22. deo –

53517183_1163076393847315_5534989844016529408_n

Kratka kosa

Nova moda ravnih frizura s jednim „talasom“ pogoduje ženama pravilnih crta lica, malog nosa, visokog čela koje sebi mogu da dozvole „luksuz“ nekovrdžanja kose. Na žalost, više je žena koje kosom ispravljaju svoj lik i ne mogu da puste ravne pramenove niz uši.

Kratka kosa iznad čela, začešljana iza uha, pristaje ženama s niskim čelom, ili izraženim borama, od nosa ka usnama ili licu s podvaljkom, jakom bradom… I kratko podšišani, stepenasti pramenovi mogu se začešljati na jednu stranu i tako uklopiti u nove frizerske „diktate“.

**** Zapis iz 1984. godine, koji mi se učinio zanimljivim.

Advertisements

Kobni eksperiment

Nikola-Tesla-Vs-Thomas-Edison-2

Rivalstva postoje različita. Gotovo u svim oblastima, koja su manje više na zdravim osnovama, međutim, u ovom slučaju između Tesle i Edisona otišlo se predaleko koje je rezultiralo smrtnim ishodom. Evo o čemu se radi:

Naime, Edison je odlučio da izvrši jedan okrutan eksperiment. Kupio je slonicu iz Zoo vrta Bronks i odlučio da je sprži Teslinim izumom kako bi dokazao da je opasan (iako je bio mnogo bolji i praktičniji od njegovog). Eksperiment je prvo isprobao na psima, mačkama i konjima, a onda je odlučio da ga u javnosti, pred 1500 ljudi, demonstrira na nesrećnoj slonici. Slonica Topsi je prvo bila vezana, kako bi ishod bio zasigurno fatalan, zatim nahranjena šargarepama s cijanidom, da bi na kraju bila spržena. Naravno, smrt je bila trenutna.

Edison je dokazao šta je hteo, a kažnjen je samo novčano, zbog okrutnosti prema životinjama, jer je slonica bila njegovo vlasništvo. Inače, da je koristio svoj izum, slonica bi bila ubijena na još užasniji način.

 

Pojam

novinarska_patka_hd

Pre mnogo decenija, kada je novinarstvo u Evropi još bilo u povoju, urednik lista Kolnische Zeitung hteo je da odvoji službene vesti od privatnih informacija. Zato je, navodno, ispred vesti iz privatnih izvora stavljena skraćenica N. T. (Non testatum) tj, ‘nije provereno’.
Ova dva slova ( ‘n’ i ‘t’ ) čitana abecedom daju nemačku reč ‘Ente’, što znači ‘patka’. Otud pojam ‘novinarska patka’.
*** Kratka zanimljivost, za one koji nisu ovo znali, a verujem da ih nije mali broj.

Neslana šala

220px-Bundesarchiv_Bild_183-R41953,_Ernst_Hanfstaengl

Ernest Hanfstaengl, ministar spoljnih poslova Trećeg rajha i Hitlerov blizak prijatelj, često je bio žrtva Hitlerovih neslanih šala. Naime, Hitler bi se preko telefona izdrao na službenike da smesta pošalju u njegovu kancelariju „onog nesposobnog i glupog izdajnika, ministra Ernesta“.

Ovaj bi se pojavio pred Hitlerom sa suzama u očima i licem zgrčenim od straha, a Firer bi se valjao od smeha, jer mu je surova šala uspela po ko zna koji put, a naivni Ernest nikako da shvati. Ali takve šale su mu se na kraju obile o glavu. Jednom prilikom je jadnog Ernesta poslao u Španiju avionom punim Gestapovih agenata. Ovaj je pomislio da ga vode na pogubljenje, pa je, kada su sleteli u Francusku da pokupe još neke ljude, iskoristio prvu priliku da pobegne i ukrca se u voz za Švajcarsku, gde se predao Saveznicima.

*** Ko zna možda je i dobro uradio, obzirom kakva je sudbina zadesila njegovog vođu, još je i dobro prošao sa predajom.

Točak istorije

250px-Mirko_Čanadanović

Pre otprilike 5 godina razgovarao sam na kratko sa Mirkom Čanadanovićem. Starije generacije, svakako ga se sećaju i kako je došao u nemilost Tita i potom bio izopšten iz političkih zbivanja u osetljivom dobu tadašnje zemlje. Na moje pitanje šta se to sve dešavalo i zašto je tako ispalo po njega i da li je bivša Juga mogla opstati, rekao mi je u kratkim crtama, otprilike ovako jer pišem po sećanju.

„Nije hteo da modernizuje partiju jer dosta stvari bilo je prevaziđeno i to je trebalo uraditi još 65-70 god. Nije isto 45- te i 25 godina kasnije. Čvrsto je držao u to doba stare i umorne revolucionare i nije hteo mlađim partijcima da ukaže poverenje. Kao u porodici, sa dede na oca, a sa oca na sina… Nov pogled i način razmišljanja i novo vreme, tražili su to. Tito i njegovi borci mogli su biti počasni i da sede u prvim redovima ali da puste mlade da rade. Zamislite u SLO dva nova lica, HR isto tako, pa BIH, pa CG. Išao bi točak istorije u drugom smeru. Kako star čovek može da gleda unapred, nikako, to je bio jedan od problema“.

Ovo bi došao kao neki zaključak razgovora, zašto država priznata svugde u svetu sa 22 miliona ljudi nije opstala već se u krvi raspala. Čisto jedno razmišljanje bez ikakvih pobuda i nametanja mišljenja svima koji ovo čitaju.

Bakterije

преузимање (2)

Bakterije koje su naučnici 2007. godine poslali u svemir letelicom STS-115, vratile su se na Zemlju tri puta smrtonosnije. Kako je i zašto do toga došlo američkim naučnicima nije poznato, ali su otkrili da se na tom putovanju promenilo čak 167 bakterijskih gena.

Salmonela, poznata kao parazit koji živi u crevima životinja, a koja pri prelasku na čoveka postaje opasna, nakon povratka iz svemira postala je još opasnija. Kad su bakterije u kontejneru američke letelice otputovale u svemir, na Zemlji je istovremeno drugi kontejner pohranjen u specijalnoj komori, u uslovima sličnim onima koji vladaju u svemiru. Nakon povratka letelice iz svemira, uzorci iz oba kontejnera ubrizgani su miševima. Nakon 25 dana preživelo je 40% miševa kojima je ubrizgana bakterija sa Zemlje, dok je kod onih kojima je ubrizgana bakterija donesena iz svemira smrtnost bila 90%.

**** Iako nemaju sigurnu potvrdu, naučnici smatraju da je do promena gena bakterija došlo zbog nedostatka gravitacije i promena razmene tečnosti na ćelijskom nivou bakterija.

Andrić – Prijem u partiju

Preskočiću uvodne napomene i odmah preći na stvar.

U martu 1955. godine Ivo Andrić postao je član Komunističke partije Jugoslavije. Izjave o Andrićevom držanju pod okupacijom, da bi bio primljen u Partiju, dali su u to vreme istaknuti aktivisti, pisci Marko Ristić i Aleksandar Vučo. Po njihovom mišljenju Andrić je bio „nacionalno potpuno ispravan za vreme okupacije – trudio se i uspeo da izbegne ne samo saradnju nego i makakav kontakt sa okupatorom i režimom Milana Nedića, a o hitlerizmu je govorio sa užasom i dubokim gađenjem“.

Evo jedne epizode iz Andrićevih okupacijskih dana: „Kada je kurir Ministarstva prosvete, po ličnom nalogu Ministra Jonića, došao da Andrić potpiše apel protiv komunista, pisac mu je odgovorio: Andrić nije kod kuće… Pa vi ste g. Andriću… Ovaj mu je odgovorio: – Kad tako dobro znaš, onda reci gospodinu ministru da ti je sam Andrić rekao da Andrić nije kod kuće…

U preporuci su istakli : „Posle rata bio je spreman da obnovi i napretku svoje domovine lojalno pomogne…“ Svoje preporuke dali su još Milorad Panić Surep, Dušan Kostić i Erih Koš. Svoju preporuku završili su rečima: „Tačan, vredan i disciplinovan u radu, skroman u svojim prohtevima, a pristupačan i spreman da sasluša i pomogne…“

U Komunističku partiju, Andrić je ušao po nagovoru, pre svih, Aleksandra Vuča. Naime, sam Andrić se jadao da, iako je predsednik Udruženja pisaca Srbije, iza njegovih leđa članovi partije „o nečemu razgovaraju“ i dogovaraju se. „Nema problema, rekao mu je Vučo – uđite i Vi u Partiju…“ Potom je Vučo preneo razgovor Rodoljubu Čolakoviću, a ovaj uzvratio: „Ne čekaj ni dana, odmah ga primite…“

Posle petnaestak dana od toga razgovora, Andrić beše primljen za člana Komunističke partije Jugoslavije, u šezdeset i trećoj godini života. Došao je na prvi partijski sastanak, i seo u poslednji red. Vučo ga je pozvao da sedne napred, a on se izgovarao: „Pa ja sam ovde najmlađi član Partije“.

*** Tako je izgledao prijem u Komunističku partiju Jugoslavije, u to doba. Meni se učinilo zanimljivim, jer se radilo o poznatoj ličnosti, te rekoh sebi – ‘S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961ajde da stavim na papir.