„Aberdarova“ ulica u Beogradu posvećena je akademiku, filosofu i pesniku Milanu Kujundžiću-Aberdaru /1842-1893/, Beograđaninu danas potpuno zaboravljenom, ne samo kod Beograđana nego i u savremenim književnim publikacijama.
Rođen u Beogradu, od oca Jovana Kujundžića-Valjevca i majke Anastasije-Naste, rođene Ranković. Otac mu se bavio trgovinom, te je otvorio i kafanu koju je nazvao „Kod dva bela goluba“, gde kasnije i jedna ulica nosi taj naziv.
Zanimljivo je da je Milan „u četvrtoj godini svojoj počeo u oca čitati i pisati. Posle nekoliko meseca /u jesen 1846/ pošao je u osnovnu školu kod Saborne crkve beogradske“…
Inače, u studentskim danima razvijao je u sebi osećanje rodoljublja. Ljubav prema otadžbini Srbiji iskazao je učešćem u svim ratovima za oslobođenje koje je Srbija tada vodila.
Pored rada na književnosti imao je i veliki broj društvenih zaduženja i aktivnosti patriotskog, političkog i naučnog karaktera – član Uprave Ujedinjene omladine srpske 1866-1875, konzul u Rimu, ministar prosvete i crkvenih poslova, potom aktivnosti vezane za Srpsku kraljevsku akademiju, kao sekretar i njen punopravni član.
Književni rad započeo je pisanjem pesama, da bi ga završio studijama i knjigama iz filosofije.
Poslednjih godina svog života napravio je spisak svih svojih pesama /oko 317/ koji je sačuvan u njegovoj zaostavštini. Na poslednjem mestu stoji i poslednja pesma
– Labudova pesma…
Labud se kupa u reci maloj
Spustio glavu na bele grudi.
Kroz meko granje, kroz gusti hladak
Rečicom plovi, rečicom bludi.
O plovi, plovi, labude mali,
Kud te nose srebrni vali!
Moja se ljubav, olujna ljubav,
Na tvoja bela spustila krila,
Sa tobom bludi, sa tobom luta,
U kril’ma tvojim oči sakrila…
O plovi, plovi, labude mali,
Kuda te nose srebrni vali.
U svetskoj pa i srpskoj poeziji pesnici su pred kraj života pisali svoju poslednju pesmu. Poput labuda, koji, po predanju, pred smrt peva svoju poslednju pesmu, koja mu je najlepša. Tako je i Branko Radičević ispevao svoju poslednju, labudovu pesmu, „Kad mlidija umreti“, njegov prijatelj Laza Kostić ispevao je svoju čuvenu „Santa Maria de la salute“, pa se i Aberdar oprostio svojim labuđim pevom „Labud se kupa“, koji odista stoji na poslednjoj stranici njegove poslednje zbirke pesama ‘Aberdar, drugi jek…
Moje Ćoše 