STEFAN NEMANJA
Posle smrti Zavide, vlast u Srbiji su dobila njegova četiri sina: Tihomir, Stracimir, Miroslav i Nemanja. Titulu velikog župana dobio je Tihomir, ali se brzo pokazalo da je nadarovitiji od braće bio najmlađi Nemanja. Nije se mnogo obazirao na braću, koji su se zabavljali lovom i pijankama a ne državnim poslovima. U svojoj zemlji Nemanja je zidao crkve i manastire, narodne sporove rešavao pravično, a prestupnike kažnjavao. Nizašta nije tražio dozvolu od braće, a to je kod njih izazivalo veliku zavist, toliku da je čak došlo i do vojnog sukoba među njima.
Iz toga sukoba Nemanja je izašao kao pobednik i preuzeo vlast nad celom teritorijom ondašnje Srbije. Sa Raškom ujedinio Kosovo, Zetu, Hercegovinu i Šumadiju. Desilo se da je izazvao gnev Vizantijskog cara koji je lično pokrenuo vojsku na njega…
Pred kraj života vlast je dao srednjem sinu Stefanu. Najstarijem sinu Vukanu dao je da vlada Zetom, ali se kasnije pokazalo da Vukan tom podelom nije bio zadovoljan. Bilo kako bilo, ostareli Stefan Nemanja, odlazi na Svetu Goru, u Grčku, da poslednje dane proživi u monaškom miru pored sina Rastka…
Moje Ćoše 